Jedan od najvećih i najpoznatijih vašara u Srbiji je svakako jesenji vašar u Negotinu. Nadaleko poznati Malogospojinski vašar se u gradu na istoku Srbije neprekidno održava još od 1836. godine, a i ove godine je u tri dana okupio na hiljade posetilaca, trgovaca, zanatlija, putujućih zabavljača… To je i najstariji od tri panađura koji se održavaju u gradu Hajduk Veljka i Stevana Mokranjca. Druga dva su letnji ili Petrovdanski koji je nešto mlađi jer je ustanovljen 1839, a od 2004. godine i održava se i prolećni, Đurđevdanski.
Od 21. do 23. septembra na vašarištu su se našle hiljade onih koji nešto prodaju ili kupuju. Stigli su žitelji Negotinske Krajine, ali i Timočani brojni trgovci iz cele Srbije. Na negotinskom vašaru, malo je reći, ima svega, od igle do lokomotive, od slaniša do slatkiša. Od klakera do dobrog zalogaja – jagnjećeg i prasećeg pečenja pod šatorima i, obaveznog, dobro rashlađenog piva. Neizostavan deo ponude su i omiljeni specijalitet ovog kraja – mekike.
Na manje ili više uređenim tezgama ima svega i svačega, od opreme za domaćinstva i dvorišta, garderobe, narodnih nošnji do paprike iz Leskovca. Na jednom mestu je prodaju za 300 dinara po komadu prodaju lubenice teže od 10 kilograma, a odmah pored su zavese svih dimenzija i držalje za motike i sekire. Nešto dalje su razni kotlići, ražnjevi i roštilji od inoksa, pa proizvodi od voska. I ove vašarske dane obojili su svojim proizvodima čuvari tradicionalnih zanata, pa je kao i ranijih godina dobra ponuda ratluka, šećerlema, orasnica i lizalica domaće proizvodnje. Tu su ćilimari, grnčari, korpari, ali i kamenoresci, prodavci predmeta od drveta, proizvođači vina i rakija, ali i preprodavci tekstila i prodavci polovne robe. Tu je i raznoliko cveće, a još puno toga su posetioci iz Krajine, žitelji susednih gradova, pa i gosti iz Rumunije i Bugarske mogli da razgledaju, merkaju i probaju pre nego što nešto kupe ili bez pazara nastave dalje do neke druge tezge.
Ipak, uglavnom su došli ljudi željne dobrog provoda i druženja. A među njima su bili i brojni naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Mada su odmori pri kraju, neki su ih produžili zbog vašara, ali je popriličan broj na odmor došao baš u vreme jesenjeg vašara. Među njima su i familije Jovanović, Grujić, Kalinović, Jonović, Paunović, Milošević, Prvulović, Blagojević, Niculović i druge. Osećaj je veoma lep jer se sretnu prijatelji i poznanici, a na vašar svi dolaze s namerom da se razonode, uživaju i nešto kupe jer je to običaj i kako se kaže u narodu “valja se”.
Pazarom na vašaru hvali se Goran Jonović koji živi i radi u Frankfurtu.
– Došao sam na dve nedelje u rodno Mokranje, a isplanirao sam odmor tako da obavezno budem u zavičaju i za Malogospojinski vašar. Mogu da se pohvalim da sam kupio sportske patike. Nešto mora da se kupi – ističe Jonović koji je na vašarište dolazio više puta i danju u uveče.
Iz metrpole na Majni je stigao i Jasmin Paunović, a uz njega su supruga Ivana Milošević i ćerkica Janja.
– Došli smo na nedelju dana i to baš za vašar. Svake godine dolazimo uglavnom za letnji panađur, ali ponekad i na jesenji, kako kad možemo da uzmemo slobodne dane – kaže Jasmin.
Na vašaru smo zatekli i Jovanoviće, Mila i Radmilu, koji su sinu letos pravili veliku svadbu u centru Mokranja.
– Ostali smo malo duže i sačekali da prođe i vašar, pa ćemo polako da se pakujemo i vraćamo za Frankfurt – kažu Radmila i Mile.
Sećanje na mladost
Alimpije i Dragica Grujić iz Kobišnice su godinama radili u Švajcarskoj, a sada žive u rodnom mestu.
– Pre nego što smo se vratili iz Švajcarske, najveća želja nam je bila da za vreme odmora obavezno dođemo u zavičaj u vreme vašara u Negotinu. Ako nismo mogli za Petrovdanski, onda smo dolazali za jesenji. Sada kada živimo ovde u Kobišnici, dolazimo na sva tri vašara i sećamo se kako je bilo pre, kada smo kao mladi jedva čekali Petrovdan i Malu Gospojinu da prošetamo vašarom – kaže Alimpije Grujić povratnik iz Švajcarske, a rodom iz Kobišnice.
Mekike i klaker
Među tezgama na vašaru zatekli smo i Živojina Jovanovića koju radi u Herisauu u Švajcarskoj.
– Imali smo poprilično dug odmor, tako da smo njime obuhvatili i jesenji vašar, a za koji dan se vraćamo u Herisau. Od malena mi je bio vašar interesantan, a i sada. Uvek ima nešto novo da se vidi, nešto i kupimo, jer vašar nije vašar, ako nešto i ne kupimo. Pojedem obavezno koju mekiku i popijem klaker, omiljeno piće, klaker. Kao deca smo to voleli da pijemo, a u to vreme kada smo bili mali i nije bilo mnogo pića za decu, samo klaker, kokta i tada popularni jupi. Sada više i ne znamo šta sve pijemo – kaže Živojin koji je rodom iz Mokranja.
