Za bilo kakav kvar u kući majstora morate čekati po nekoliko dana, a za veće radove i po nekoliko nedelja pa čak i meseci.
Teško je doći do zanatlija svih profila – molera, keramičara, vodoinstalatera, električara. U Građevinskoj komori kažu da u ovom momentu Srbiji nedostaje oko 90.000 zanatlija svih profila, da je prosečna starost građevinskog radnika 55 godina, jer je većina mladih otišla u inostranstvo.
Koliko je to postao ozbiljan problem najbolje govori iskustvo jedne Beograđanke koja kaže da je za renoviranje kupatila na proverene majstore čekala tri meseca, jer je toliko trebalo da svoje obaveze usklade keramičar, vodoinstalater, moler i električar.
Potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić kaže da je do dobrog, mladog radnika danas nemoguće doći, jer su mladi otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi u Srbiji, a vikendima rade u Austriji ili Švajcarskoj.
– Dobrih, kvalitetnih majstora više nema, ima onih priučenih. Za popravke u kući možete angažovati samo nekog penzionera. Mladi ili su otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi, a vikendom idu i rade u Austriji – kaže Rodić za Tanjug.
On smatra da je problem nastao jer ne jačaju srpke građevinske firme, koje bi bile angažovane kao izvođači radova na velikim poslovima, a što bi značilo i sigurno finansiranje na duži vremenski period.
Dnevnica dobrog majstora danas je i u Srbiji oko 50 evra, ali bez obzira na to slabo je interesovanje mladih za upis u građevinske škole koje školuju te obrazovne profile. U Građevinskoj školi na Zvezdari ove godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina – molera (po 30 učenika), dok su prethodne godine na ta dva smera imali grupe od po 15 učenika.
Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil – Operater građevinskih radova, upisalo se samo 12 učenika.
Direktorka Građevinske škole Dragana Radovanović kaže da je malo interesovanje za zanate, koji su danas na tržištu veoma traženi, jer je godinama unazad u javnosti predstavljana loša slika građevinarstva, a tome su doprinele i neke građevinske firme koje nisu isplaćivale plate zaposlenima na vreme.
Dodaje da deca pod pritiskom roditelja ne upisuju trogodišnje škole, već se odlučuju za četvorogodišnje. U toj školi se obavljaju i prekvalifikacije, te direktorka kaže da kandidata za prekvalifikacije ima pođednako kao i redovnih učenika.
Najveće interesovanje u Građevinskoj školi je za rukovaoca građevinskom mehanizacijom koji je popularan, tražen i dobro plaćen posao. Na tom smeru prvi učenik na listi imao je ove godine 74 boda, a poslednji 62.
Direktorka kaže da je prethodnih godina bilo dece koja su i sa 100 bodova upisivala taj smer.
– Sva deca koja su se upisala za rukovaoca mogla su da idu u četvorogodišnju školu, ali nisu želeli, oni su se opredelili za taj smer. Isto je i sa obrazovnim profilom elektro-instalater, gde je prvi na listi imao 86 bodova. To su uglavnom deca čiji roditelji imaju razrađen, porodični posao ili roditelj radi u nekoj građevinskoj firmi pa znaju koliko je to traženo – zaključila je ona.
