U moru naslova o monstruoznim ubistvima koja su postala deo srpske svakodnevice su i ovakvi: "Ubio ljubavnicu, pa presudio sebi", "Pucao ženi u glavu i izvršio samoubistvo", "Pretukao na smrt prijateljicu"…
Uz vesti da je u selu Kolari čovek pucao u čelo ženi koju je voleo, pa u sebe, i da je jedan Užičanin blisku drugaricu tukao dok nije izdahnula, sve češće su i informacije o uličnim napadima i batinanjima ljudi.
|
Poruka državi
Posledica straha |
Tako je svirepo, bejzbol palicama, pretučen dekan beogradskog Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić. Batine je dobio poznati književnik Raša Popov, kao i bivši dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Popović. Juče su mladići u Prokuplju pretukli dvojicu komunalnih radnika. Naslovnice medija su ispunjene i vršnjačkim nasiljem. S pucnjima u grudi biznismena Milana Beka u javnosti je pokrenuta priča o povratku u Srbiju atmosfere teških, ratnih 90-ih godina. Evidentni porast sve krvavijeg nasilja u poslednjih nekoliko godina, prema oceni psihoterapeuta Zorana Milivojevića, posledica je pogoršanja ekonomske situacije u zemlji.
– Svako nasilje ima motiv, a kod porodičnog, koje je 2013. zabeležilo više od 40 slučajeva ubistava žena, tipično je da se ubica koji presudi njoj, a neretko i sebi, oseća osramoćenim, usamljenim i manje vrednim. Muškarac u kriznim vremenima, bez obzira da li mu to žena zamera, oseća da ne može da ispuni očekivanu ulogu u porodici i omogući joj kvalitetan život, pa kad zavladaju nezaposlenost i siromaštvo, on teže uspeva da očuva samopoštovanje – objasnio je Milivojević.
Nasilje omladine, čija se svirepost, prema rečima ovog stručnjaka, videla kada su 11-godišnjci pretukli jednog novosadskog profesora, kulminiralo je prebijanjem Raše Popova. Milivojević smatra da je napad na čoveka koji je život posvetio deci i dečjim pravima suočio društvo s činjenicom da je država nemoćna pred rastućim razbojništvima dece koje sistem ne može da zaustavi ako se zakoni ne izmene.
– Istraživanja pokazuju da su najnasilnija deca bez kažnjavanja i granica i da agresivnost iskazuju kad im nešto nije po volji. Dečje nasilništvo korene vuče iz krize autoriteta u porodici, a takvi mališani nedovoljno socijalizovani kreću u školu – kaže Milivojević, pojašnjavajući da oni funkcionišu kao "čopor grabljivaca koji u grupi deli odgovornost za izvršeno nasilje".
U prebijanju javnih ličnosti i oružanog napada na biznismena, ovaj stručnjak vidi "opominjuće poruke zbog neraščišćenih računa".
– Reč je o nekakvim zaverama na koje odgovor treba da pruži istraga – kazao je Milivojević za "Vesti".
