Naime, NATO bi koliko sutra mogao da se nađe na nišanu protivnika koji se zvanično vodi kao "Šangajska organizacija za saradnju". Ovo prilično bezbojno ime krije džina koji se pomalja još od 2001. godine, ali je nedavno u svoje redove (prvi put) primio još četiri nova člana. Tako ekipirani, predstavljaju najveći izazov sa kojim se Amerika ikada suočila.
Osnivači šangajskog "pakta" su Rusija, Kina, Tadžikistan, Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan, a prinove su od 31. jula Indija, Pakistan, Iran i Mongolija, doduše, za sada kao posmatrači.
Samo jedan pogled na kartu Evroazije dovoljan je da uveri svakoga u ogroman značaj ovakvog saveza kao odgovora na izazove današnjeg sveta.
Kina i Rusija sa četvorkom suosnivača su u svoje redove najlakše primile Iran, što nije veliko iznenađenje obzirom da su i Peking i Moskva poslednjih godina zdušno branile Teheran od američkih ekonomskih sankcija optužbi za navodnu zloupotrebu atomske energije u vojne svrhe. Izrael je godinama, preko SAD, nastojao da minira bilo kakav pomak Irana ka cilju da napravi sam svoju atomsku bombu.
Međutim, ulazak Indije i Pakistana u ovo društvo je najteži udarac za Amerikance, jer je izbušio njihovu strategiju "opkoljavanja" Kine.
Sa Pakistanom je obračun Vašingtona krenuo posle 11. septembra 2001. godine, preko "Rata protiv terora", jer je ta zemlja uvučena u sukobe u Avganistanu.
Istovremeno su Indiji nametani "posebni odnosi" sa SAD, očito usmereni protiv Kine.
Mongolija bi zvaničnim ulaskom u "Šangajsko" društvo sprečila Amerikance da preko ubacivanja u tu teritorijalno veliku, ali retko nastanjenu zemlju, zabije klin između Rusije i Kine.
Važno je za opstanak ovakvog evroazijskog saveza da njegove članice imaju sve što im treba i da su spremne čak i na to da u toku celog ovog veka budu centar globalnog ekonomskog razvoja, naravno ukoliko ne dođe do nekog rata.
"Američki đak britanske geopolitike", kako nazivaju savetnika predsednika SAD Zbignjeva Bžežinskog, stratega iz senke koji povlači mnoge konce u vojnim avanturama SAD, u svojoj knjizi "Jedina svetska supersila" upozorava da se državama evroazijskog regiona ne sme dozvoliti da same drže kontinent i tako budu opasnost po Ameriku. Posebno podvlači da 75 odsto stanovništva sveta živi baš u tom delu sveta, a da na taj deo planete otpada 60 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda. I na kraju ono ključno: Tamo se nalaze tri četvrtine poznatih svetskih rezervi energenata. To je, zasigurno, zazvonilo na uzbunu u Beloj kući, Pentagonu, ali i u moćnim američkim kompanijama koji bi rado to zgrabile.
Ruski profesor ekonomije Aleksej Maslov tim povodom izvodi zaključak da je "Šangajska organizacija za saradnju" na putu da postane protivteža ulozi NATO u Aziji. Pritom, zemlje članice organizacije žele aktivno da učestvuju u njenom radu jer je smatraju za zaštitnika svojih interesa.
Prijem pomenutih posmatrača u "Šangaj" logičan je nastavak uspešnog samita zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) održanog u Brazilu kada je osnovana razvojna banka koja je moćan konkurent Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, koji su pod kontrolom Vašingtona.
Sada je pitanje kako će američki oligarsi Dejvid Rokfeler, Bil Gejts, familija Buš i ostali reagovati na nastanak multipolarnog sveta. Ratom u Ukrajini kao da pokušavaju da izazovu novi svetski rat, kao što su to učinili pre 100 godina kada je Britanska imperija bila egzistencijalno ugrožena.
