Voditeljka Ivon Jafali otkriva kako je tekla filmska ljubavna priča njenih roditelja i koliko joj suprug pomaže da život sagleda iz potpuno drugačijeg ugla.
Naime, njen otac Žan-Pol Jafali našao se u prvoj ekipi studenata koja je iz Zaira stigla preko međudržavne razmene, a stipendirala ih je tadašnja jugoslovenska vlada. Ubrzo se zaljubio u njenu mamu Olgu. Na pitanje da li zbog filmske ljubavne priče svojih roditelja veruje u sudbinu, Ivon odgovara:
– Pre u intuiciju i predodređenost. Eto, i moj profesionalni put određen je slučajnim susretom mame i njene prijateljice, zaposlene na “Radio-televiziji Srbije”, koja joj je rekla: “Treba nam malo drugačije dete, hajde dovedi Ivon na snimanje”. Kada sam se obrela u velikom studiju, imala sam manje od sedam godina. Tako sam postala jedna od voditeljki emisije “Ključ za sve brave”, što mi je dalo priliku da zanimljivim ljudima postavljam čudna pitanja, kakva samo deci mogu da padnu na pamet. Desilo se čak da Miki Manojlović nije znao da mi odgovori na jedno. Film “Samo jednom se ljubi”, u kome on ima glavnu ulogu, bio je jako popularan, a meni je naziv dao ideju da mu kažem: “Vi kod kuće imate suprugu, a ovde ste se ljubili sa glumicom. Da li se ljubite i sa suprugom? Kako, onda, samo jednom se ljubi?” Kada si mali i maštovit, možeš da se “igraš televizije” i da, na nesvesnom nivou, učiš sva njena pravila.
Da li biste imali hrabrosti za ljubavnu priču poput one koju su doživeli vaši roditelji?
– Volim fotografije, stare albume, to je jedini način spoznaje tate, koga sam izgubila kad sam imala tri godine. Dok je bila dete mami je od svih igračaka najdraža bila lutka crnac, koju joj je deka poklonio. Sve si mogao da joj uzmeš, ali nju nikako. Ko zna, možda je to bilo ono sudbinsko ili intuitivno, o čemu smo govorili na početku. Blago je reći da njihova ljubav nije bila prihvaćena u majčinoj porodici, ali ona je bila u fazonu – ili Žan-Pol ili Dunav i Sava, kako se to kod nas slikovito kaže. Iz sve snage borila se za svoju ljubav.
– U to vreme ispred Doma sindikata nalazili su se ljudi koji su izdavali stanove i oni koji ih traže. Danas bismo rekli da je to bila berza nekretnina na otvorenom. Kada su ona i tata tuda prolazili, slušali su dosta pogrdnih reči. Dakle, ni u to vreme nije bilo baš lako. Njih dvoje su, zbog ljubavi, šestosobni stan zamenili za vrlo mali prostor u kome su, što kaže mama, počeli od kašike. Naši prijatelji Zairci, koji danas žive po celoj Evropi, kažu da sam energiju u potpunosti nasledila od tate. On je voleo noćni život i u njemu bio vrlo aktivan, jer je imao ozbiljan bend koji se zvao “Crni panteri”.
Zanimljivo je pomenuti da ste rođeni na “Dan zaljubljenih”.
– Mada me je dobila u 22. godini, mama je imala rizičnu trudnoću. Baš smo pre neki dan pričale kako je svih devet meseci ležala, a njoj to uopšte nije bilo teško jer su i ona i tata toliko želeli dete. Ne znam da li danas postoje takve ljubavi. Bilo je to doba nevinosti, kada je sve bilo drugačije. Beograd iz filma “Nacionalna klasa”, u kome bih rado živela.
Imate 47 godina i bračni staž od dve i po godine. Da li ste, pre nego što ste izgovorili “da”, više razmišljali u stilu “ma, kakav matičar” ili, pak, “udaću se jednog dana”?
– Bila sam više za varijantu da se nikad neću udati. Kada dođeš u te godine, imaš neku vrstu slobode na koju si navikao, a ja sam prethodno imala dugu vezu koja se odvijala na relaciji Amerika–Srbija. Tada mi je to savršeno odgovaralo jer sam bila potpuno posvećena poslu. Serijal “Još uvek budni”, koji se uvek vezuje za mene, zapravo sam – ja. On nije ostavljao prostora ni za šta drugo, osim za tebe samog. Brak mi nije bio ni na kraj pameti, ali se dogodio. Uz to, nikada sebe nisam zamišljala u venčanici, a na kraju sam se našla u njoj.
