On smatra da je međunarodna konferencija uz učešće svih zainteresovanih, jedini način da se reši "velika ukrajinska tragedija". Ivanov, sada rukovodilac Ruskog saveta za međunarodne poslove, smatra da se "ukrajinska kriza proširila izvan granica te zemlje i ubrzano počela da nalikuje tragediji koju je proživeo Balkan".
Zato, poručuje Ivanov, hitno treba sazvati međunarodnu konferenciju pod okriljem UN ili OEBS na kojoj bi učestvovali visoki zvaničnici Ukrajine, Rusije, glavne evropske zemlje i SAD.
Pročitajte još:* EU i SAD odlučile: Još oštrije sankcije Rusiji * Senatori traže sankcije za Rusiju, general hoće novi ”hladni rat” |
"Jedino tako će moći da se izoluju ekstremisti u Ukrajini, da se dođe do uzajamnog razumevanja i stekne poverenje ključnih međunarodnih činilaca", misli Ivanov.
Ivanov rešavanje ukrajinske krize stavlja u okvir opasnog pogoršavanja odnosa naročito između SAD i Rusije: državni kontakti su svedeni na minimum, uzajamne optužbe pljušte i to "stvara i stanje duha u javnosti obe zemlje".
"Evropske i američke vođe savršeno znaju da sankcije nemaju nikakve veze s ukrajinskom krizom, i ono što nastoje da prikriju jeste njihova nesposobnost da narodu Ukrajine pomognu da se iščupa iz duboke krize, a odgovornost pokušavaju da prebace na Rusiju", ocenio je on.
Ivanov smatra da je nužno hitno obnoviti dijalog Rusije i Zapada, jer se bez toga ne mogu rešavati ukrajinska i druge svetske krize, kao i zato što "rusko-američki odnosi imaju posledice po ceo svet". On je primetio da su "američko političko mišljenje i mišljenja stručnjaka isključivo usredsređena na domet štete koju sankcije mogu naneti Rusiji, a, što je još kratkovidije, na to da su SAD sposobne da krupne međunarodne probleme rešavaju bez Rusije".
Ivanov dodaje da na tu raspravu u Vašingtonu izuzetno liči rasprava koja se vodi u Moskvi, gde se ponavlja da sankcije ne mogu ništa Rusiji, da Zapad neće preduzeti nešto protiv svojih bitnih interesa.
Takođe u Moskvi se tvrdi da "SAD nisu jedina zemlja na svetu i da Rusija ne bi izgubila mnogo, ako bi bilateralnu saradnju svela na minimum, a spoljnu politiku preusmerila na druge zemlje i regione". Takva kretanja na obe strane – upozorava predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove, "ne omogućavaju da se dođe do novih zamisli i predloga za rešenje krize" u Ukrajini, a uz to izbacuju u prvi plan
strahove i oveštale predstave iz doba Hladnog rata i "prete da se pretvore u političku praksu".
Ivanov zaključuje da je "Evropska unija, potpisivanjem sporazuma o pridruživanju s Ukrajinom, na svoja pleća natovarila veliku političku i moralnu odgovornost za budućnost te zemlje, dok je većina Evropljana užasnuta perspektivom da moraju da plate ukrajinski dug".
"Samo ‘toplim oblogama’ se ne može rešiti problem tih razmera i te složenosti", zaključio je Ivanov.
