Makedonski predsednik Đorđe Ivanov izjavio je da Atina nastupa sa pozicije sile, izlazi iz okvira razgovora i ne doprinosi iznalaženju zajednički prihvatljivog rešenja u sporu sa Skopljem u vezi sa imenom.
– Umesto odgovora, slušamo izjave koje kao da dolaze iz nekog prošlog vremena kada se sa lakoćom ubijalo, proterivalo, kada su se ljudi asimilovali i kada su sa lakoćom kršena sva ljudska prava i gaženo ljudsko dostojanstvo – rekao je Ivanov.
On smatra da je neophodno da se izvrši pritisak na Grčku, koji će rezultirati poštovanjem međunarodnog prava i preuzetih obaveza. Ivanov kaže da je neshvatljivo da danas neko odbija da poveruje da je Makedonija realnost na Balkanu i u Evropi.
– Neshvatljivo je danas nekome negirati njegov jezik, identitet i pravo da postoji – rekao je Ivanov u intervjuu za skopski list "Dnevnik".
|
Krenulo posle raspada SFRJ Naziv Makedonija, posle raspada Jugoslavije 1991. godine, postao je predmet rasprave između Skoplja i Atine. Ključni grčki argument je da korišćenje imena Makedonija predstavlja "bezbednosnu pretnju" i svojatanje, jer Grčka tako naziva svoju severnu oblast. Pregovori o iznalaženju rešenja u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine. UN su 1993. godine priznale Makedoniju pod nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
|
