Ivana Marjanović, učiteljica iz Užica, koju čitaoci “Vesti” pamte po tome što je četiri godine predavala u Srpskoj dopunskoj školi “Sveti Sava” u Vićenci, minule praznike iskoristila je da poseti Minhen, Fridrihshafen, Davos i nekoliko drugih mesta. Naša sagovornica je zaljubljenik u putovanja, pa je nedavno izabrala alpsku turu kako bi ispratila 2024. i dočekala 2025. godinu.
– Iz Beograda put nas je vodio preko prelepih alpskih predela Austrije i dalje preko bajkovite Bavarske ka Minhenu. Kada kažemo Minhen, najčešće pomislimo na Oktobarfest, pivo, fudbal, BMW. Ono što me je najpre fasciniralo su veličanstveni primeri arhitekture manifestovani u originalnosti očuvanih srednjovekovnih građevina. Minhenski Glokenšpil se zajedno sa astronomskim satom u Pragu i Big Benom u Londonu svrstava u red najznamenitijih javnih satova na svetu. Stara Gradska kuća je stara pet vekova, ali je dva puta obnavljana zbog požara. Srce grada i mesto brojnih susreta je Karlsplac, znameniti trg koji je izgrađen u 18. veku po nalogu Karla II Bavarskog – priča Ivana za “Vesti”.
Za Ivanu je naročito impresivna bila jedna od malobrojnih preostalih građevina starog Minhena – Zapadna gradska kapija Karlstor iz 14. veka.
– Atipična za gotski stil u kome je sagrađena je Bogorodičina crkva – Frauenkirhe. Ona je definitivno najveći simbol Minhena. Zakonom je zabranjena gradnja zgrada viših od te katedrale. Postoji još jedna znamenitost i zanimljivost, Đavolja stopa koja se nalazi na ulazu u ovu bogomolju. Legenda kaže da je arhitekta Jorg fon Halsbah s đavolom sklopio dogovor – izgradiće crkvu bez prozora, a zauzvrat će mu đavo pomoći da je brže završi. Na kraju je Halbah doveo svog “partnera” na centralno mesto odakle se nije video nijedan prozor jer su svi zaklonjeni stubovima. Kada je đavo shvatio da je prevaren, izleteo je napolje i za sobom ostavio otisak stopala u pločniku – priča Ivana Marjanović.
Cepelin muzej
– Fridrihshafen, grad na jugu Nemačke bio je naše odredište, domaćin i dom tokom ovog putovanja. Ovaj prelepi grad nalazi se na Bodenskom jezeru. Poznat je po Cepelin muzeju koji nudi let vazdušnim brodom i priči o grofu Cepelinu. U muzeju se nalazi najveća svetska zbirka vazduhoplovstva. Sledećeg dana put nas je vodio u maleno seoce Meinfeld (Hajdi selo) koje je ušuškano među alpskim masivima. Oko nas sve ocrtava tu magiju koju čine priroda, autentične alpske kolibe, Hajdina kuća, fontana, sa zaleđem Alpa – ističe Ivana.
Idilična Švajcarska
Nakon bajkovitih prizora usledio je odlazak do malene kneževine Lihtenštajn koja je smeštena visoko u Alpima i poseta glavnom gradu Vaducu. Još nekoliko razglednica iz Švajcarske upotpunili su boravak u Sent Moricu i Davosu. Nakon putovanja kroz idilične predele Švajcarske stigli su, priča sagovornica “Vesti”, u snežni i suncem okupani Sent Moric, jedno od najlepših i najvoljenijih skijališta sveta. Snežan i sunčan, blag hladni zimski ambijent. Sledeće odredište bio je Davos, gradić kojim dominira toranj protestantske Crkve Svetog Jovana.
Povratak u zavičaj
Ivana je za naš list pričala o povratku u rodno Užice iz Vićence.
– Nakon nekoliko godina koje su protekle od završetka mog angažovanja u Italiji, radim u zavičaju u jednoj osnovnoj školi. Vodim novu generaciju koja pohađa prvi razred. Pored italijanskog jezika kojim sam ovladala, vredno učim i nemački sa željom da nastavim da živim svoju bajku u koju verujem svim čulima. Vreme će pokazati radost, nove profesionalne uspehe, ljubav, za koju nikad nije, ni rano, ni kasno uz dobre ljude, misli i namere – priča Ivana.
Žal za Italijom
Tokom putovanja Švajcarskom, Ivanu su stigle emocije. Blizina Italije i italijanski jezik kojim se takođe sporazumeva u tom kantonu Švajcarske vratio je Ivanu u Vićencu.
– S tugom sam se prisetila tog vremena provedenog u Vićenci, na severu Italije. Uspomene su me vratile u 2015. godinu kada sam tihe septembarske noći krenula put Italije. Osećanja su se preplitala. Obuzimala me je tuga zbog rastanka sa dragim ljudima, odlaska iz zavičaja, te zebnja zbog puta u nepoznato, ali nada i entuzijazam bili su moji saputnici. Tada je Srpska dopunska škola “Sveti Sava” dobila još jednu učiteljicu. Po dolasku u Vićencu dočekala me draga koleginica Olivera Abadić, koja mi je odmah pružila ruku prijateljstva i smeštaj dok se ne steknu uslovi da iznajmim stan – priča Ivana.
