Kada je pre šest godina doživela infarkt, nakon što je otpevala pesmu “Janičar” u emisiji “Ko je kod Koje” na RTS-u, Ivani Peters se život okrenuo za 180 stepeni.
Bol je bio neopisivo jak i mislila je da nikada neće prestati. U toj agoniji, kako je kazala, onesvestila se, a onda je usledio šok kada se probudila i shvatila šta se dešava.
– Bila sam u šoku što se meni kao ženi od 40 godina tako nešto desilo! Postavljala sam pitanja: “Kako meni? Zašto meni?“ Kako vreme prolazi, ne bledi sećanje na iskustvo, ali i dalje sam ljuta baš ljuta što mi se to desilo. U tom momentu sam bila uveliko nepušač tri i po godine, vegan i pazila na zdravlje. Pa ipak sam to preživela. Fizički sam se oporavila, mada sam oprezna – kaže Ivana Peters.
Ivana nam je otkrila da je odmah shvatila da više nije sve kao pre.
Ivana nam je otkrila da je odmah shvatila da više nije sve kao pre.
– To je osećaj i nema veze sa tim šta radim, koliko se promenila ishrana ili aktivnosti. To je osećaj iznutra koji je između nemoći i besa – ističe ona.
Na pitanje koliko je dugo živela u strahu, kaže:
– U prvo vreme sam bila u nenormalnom strahu i neprestanom iščekivanju nečeg što može da se ponovi i osluškivala sam sebe. I dan-danas to radim i bojim se – mogu li ovo, smem li ono, da li da treniram ili ne. Mada, treniram uz divnog trenera Nikolu Stamenkovića, zajedno sa ćerkom Sarom. Tu je naravno i razumevanje i nerazumevanje sa strane na koje nailazim, ali zapravo, dok ne prođeš istim putem, ne možeš da znaš.
Uprkos zdravstvenim problemima koje je imala i s kojima živi, Ivana je uvek pozitivnog duha i nasmejana, a za to talentovana pevačica ima objašnjenje.
– Tako me je mama rodila (smeh). Nismo namćori u porodici. Volimo da se smejemo i kada je najteže. Kako odmiču godine, sve više primećujem tu genetiku i mislim da sam dosta povukla na mog dedu, osim brkova.
Zbog pandemije koronavirusa mnogi pevači su ostali bez nastupa. Kada smo je pitali da li se navikla na koronu i na stanje koje traje više od godinu dana, Ivana kaže:
– Meni, naravno, nedostaje posao iz više razloga. Ali nije mi to najteže. Najteže mi pada to što mi je ćerka tinejdžerka i što joj korona uskraćuje normalno druženje i odlazak u školu jer polazim od sebe. Meni su to bile najlepše godine i najbezbrižnija druženja! A mi živimo kao u osrednjem SF filmu. Ali to je nešto što će je ojačati.
Svoju karijeru počela je davnih 90-ih godina, a sa setom se seća tog perioda.
– Ah, devedesete! Prođe mi kroz glavu početak TAP-a i putovanja! More i Crna Gora. Mi smo stvarno radili i pomagali svojim porodicama. Bili smo isuviše detinjasti u odnosu na današnju omladinu, ali smo se uvek okretali pozitivi – kaže Ivana.
Ćerka Sara je tinejdžerka, a Ivana se odlično bori sa njenim pubertetom.
– Sara je divna i mudra mlada devojka. I mnogo je razumnija od mene u tom periodu. Ponekad imam utisak da je ona meni savetodavac! – iskrena je ona.
Na pitanje da li bi volela da se Sara bavi pevanjem, Ivana kaže:
– Kada je bila mlađa pevala je puno. Peva i sad, ali trenutno ne želi ni bend, niti da se eksponira. Išla je u nižu muzičku na klavir, ali sad traži električnu gitaru. To joj je želja! Pa nek svira, samo neka je srećna!
