Ivana igrala i kolo vodila

Ivana i Miladin sa decom ispred kuće

 

I novinari "Vesti" bili su pozvani, ali nisu stigli na slavlje, već su ovih dana zabeležili slikom i rečju kako živi ova familija. Mlada Ivana je odmah čim smo ušli poručila:

Žive od svog rada: Simonovići pred plastenikom   Sami svoje gazde Porodica Simonović – Ristić vodi nas da vidimo plastenik koji im je podarila humanitarna organizacija Životna pomoć iz Vranja. Sade i rade sve po savetima iskusnijih povrtara iz sela. "Paprika je rodila kao nikad, a kvalitet vrhunski, prodavali smo onu ‘ajvarušu’ skoro, pa evro kilo. Super je kad radiš i zaradiš. Imali smo i paradajza, ali manje, potom i ostalo sezonsko povrće. Sve je rodilo, stavili smo zimnicu i zaradili lepu paricu – ističu Miladin i Ivana i s ponosom dodaju da čuvaju dve svinje, da će imati mesa za zimu, da imaju i deset koka nosilja. Mleko i sir uzimaju od svojih roditelja.

"Želim da se još jednom javno zahvalim svim našim dobrotvorima širom sveta, a od kojih sam svojevremeno sa malim Lazarom dobila mnogo novca i kupila za 13.000 evra trospratnicu u selu Priboj Vranjski u koju smo se uselili sa našim suprugom Miladinom. On nas nikad nije ostavljao, ali sudbina je htela da moji ne žele njega, a njegovi mene. Danas smo najsrećniji par jer smo uspeli da našu ljubav krunišemo ne samo venčanjem već i rođenjem još jednog sinčića Luke i proslavimo mu prvi rođendan. Ne samo da proslavimo, već da najzad okupimo na jednom mestu moje i Miladinove roditelje i najbližu rodbinu", priča u jednom dahu 29-godišnja Ivana.

– Dok smo živi, a to ćemo preneti na Lazara i Luku, pamtićemo šta su ljudi dobrog srca iz dijaspore učinili za nas. Omogućili su nam krov nad glavom u moravskom selu Priboj Vranjski, u opštini Vladičin Han, spasli su nas od kopanja po kontejnerima… Isto tako, omogućili su Lazarovo lečenje, a njegov je vid spasen od teške bolesti. Nismo imali za hleba, a danas živimo bez straha od sutra.

Rođendan svom sinu Luki ova porodica je proslavila onako kako su samo mogli nekada da sanjaju, u kafani sa muzikom.

– Dugo smo razmišljali kako da obeležimo ne samo Lukin prvi rođendan već i našu veliku sreću što smo se rešili bede i brojnih životnih nedaća. Živimo od Miladinove plate od oko 200 evra koja zna da kasni, ali i od sadnje paprika u plasteniku i prodaje raznog povrća povrće koje sadimo. Uspeli smo da sačuvamo malo para u "slamarici", ali bilo je nedovoljno, pa je Miladin uzeo kredit, ne velik, ali taman da dopunimo za slavlje. Želja je bila da proslavimo rođendan kao ljudi, u kafani sa muzikom. Da okupimo naše roditelje koji nisu hteli našu bračnu vezu, kao i najbliže rođake. Uspeli smo, ja sam kupila dugačku haljinu, jeftinu, ali lepu, Miladin prvo odelo, decu smo obukli kod Kineza od glave do pete, ma bili smo prava porodica kao sa slika. Napravila sam i frizuru, prvi put u životu. Mnogo smo se lepo proveselili… Igrala sam i vodila kolo, a srce je htelo da izleti iz grudi od radosti – priča Ivana.

– Od Miladinove plate, kad mu odbiju ratu za kredit platimo komunalije, a potom kupimo brašna i to u većoj količini. Moj Miladin donese od njegovih roditelja planinski krompir, ja od mojih iz ravnijeg sela pasulj, pa smo bezbrižni. Snalazimo se vlastitim radom ali ne zaboravljamo ni ovom prilikom sve naše dobrotvore koji su nam omogućili nov život, da im kažemo veliko hvala za sreću što ste nam doneli – poručuju Ivana i njen suprug.