Italijanska novinarka kivna zbog Kosova: Najsramnija stranica u istoriji moje zemlje

Iz Vaših razgovora sa Srbima na Kosovu i Metohiji, pogotovo sa porodicama otetih, nastale su četiri knjige: “Izgubljeno Kosovo”, “Pejzaž duše”, “Zatvor pod otvorenim nebom” i “Vučje srce”. Kada biste ih sveli na samo jednu impresiju, šta bi to bilo?

– To je utisak da se događa genocid nad jednim narodom, kako fizički, tako i kulturni, i o tome niko ne govori. Sve se dešava na samo sat vremena od Rima… Mislim da je to nepodnošljivo.

Borba za istinu o Kosovu

Više od 50 puta bili ste na Kosovu. Šta Vas iznova vraća u tu srpsku južnu pokrajinu?

– Jedno obećanje dato 2002. godine ocu Draganu, koji je u to vreme bio u Vitini. Tamo, u Vitini, ostalo je nekoliko desetina Srba. Razgovarala sam s njim, pitala šta mogu da učinim, bila vrlo potresena onim što sam videla i htela sam da pomognem. Rekao mi je da se vratim, samo da se vratim i ispričam to što sam videla. Samo je to tražio od mene… I to sam uradila.

Prvi ste upozorili i na šverc ljudskih organa kidnapovanih Srba sa Kosmeta. Kažete: “Više od 2.000 Srba je nestalo pred očima tzv. međunarodne zajednice i nikoga za to nije briga.” Šta Vas je uverilo da je šverc organa otetih Srba sa Kosova istina?

– Ja tu nemam nikakvu dilemu. Čula sam mnoga svedočenja članova porodica, mnoge iskaze svedoka, videla da se mnoge priče podudaraju. Ljude su manje-više odvodili na isti način, imamo svedočenja o privremenim zatvorima koji se dovode u vezu sa odvođenjem ljudi i potom njihovim prelaskom u Albaniju… Dobili smo i svedočenja iz izveštaja Dika Martija, a uprkos činjenici da svedoci kasnije misteriozno nestaju ili dožive nesreću, ima i živih. Navešću samo jedan primer – slučaj inženjera Dragana iz okoline Parteša, čiju sam majku dobro upoznala. On je odveden i ubačen u kola, pred očima više svedoka, dok je ulazio u fabriku IBG u Gnjilanu, u kojoj je radio, a koja je septembra 1999. godine prešla pod kontrolu OVK. Na kraju je odveden u Albaniju, gde su mu nasilno izvađeni organi. Sve se to desilo u roku od dve godine, a on je bio živ do 2001, o čemu imamo potpuno osnovana svedočenja. Kako za ovaj slučaj, tako i za druge slučajeve. Svoje tekstove ne zasnivam na mašti, niti su u pitanju emocije, već se radi o konkretnim činjenicama.

Najsramnija stranica u istoriji Italije

Obeležili smo 20 godina od NATO agresije na SRJ. Kako danas vidite njene posledice, kome je bila potrebna ta agresija?

– Za mene su najsramnije stranice u istoriji moje države to što je učestvovala u agresiji na Jugoslaviju. U Ustavu Republike Italije stoji da Italija odbacuje rat, a vodili smo rat sa državom koja nam nije objavila rat, koja nas nije napala… Kao posledica, stvorena je neka vrsta crne rupe u centru Evrope, a to je kriminalna država Kosovo sa američkom bazom “Bondstil”, koja stoji kao bastion američkih interesa, sigurno ne evropskih…

Kako vidite Balkan danas, kao i položaj Srbije u njemu?

– Balkan je uvek bio centralni prostor Evrope. Nasmejem se kada čujem kako Srbija treba da uđe u Evropu. Srbija je srce Evrope. Na Balkanu je uvek bilo rata i sukoba… Smatram da Srbija mora apsolutno biti deo Evrope, čak i ove veoma manjkave Evrope, ali ne na kolenima i ne po cenu gubitka duše – zaključila je Marija Lina Reka.