Srpski lekari i policajci su najkorumpiraniji, a prate ih službenici državne administracije i carinici, smatraju građani Srbije koji su tokom prošle godine za mito u proseku izdvajali 74 evra. Pokazalo se i da su mišljenja da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu.
Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana srpskog zdravstva, slaže se čak 70 odsto njih, a kao najkorumpiranije u zdravstvu vide lekare, pa radnike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Skoro dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito, pokazalo je istraživanje u sklopu projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” koji finansira Evropska unija, a prenosi “Politika”.
Borci protiv korupcije u zdravstvu, koji se bore i za prava pacijenata u Srbiji, slažu se da je ovako porazna ocena proizvod konflikta interesa, odnosno “dopunskog rada” koji je lekarima omogućio da posle radnog vremena nastave rad u privatnoj praksi.
Omogućavanjem državnim lekarima da po zakonu rade popodne i privatno, prema rečima koordinatora organizacije Doktori protiv korupcije dr Draška Karađinovića, legalizovana je korupcija.
– Građani su to prepoznali na delu, jer kad odu kod lekara, čeka ih velika gužva, duga čekanja, pokvareni aparati, a onda popodne u privatnoj ordinaciji plate i sve završe za čas – pojašnjava Karađinović za “Vesti”.
Kao epicentar korupcije vidi Ministarstvo zdravlja, a bitku protiv korupcije samo kao “borbu na rečima”.
– Velike afere poput trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i trgovina smrću u beogradskoj Hitnoj pomoći, jasan su dokaz da nema volje da se korupcija kao problem rešava – kaže ovaj lekar i ističe da je neophodno da država udari u srce korupcije – u Ministarstvo zdravlja.
Posledica takvog odnosa prema zdravstvu, zakonodavstva i nerešavanja problema je da građani vide medicinske radnike kao najkorumpiranije, a čitav mehanizam kao koruptivni.
– Građanin plati jednom zdravstvene usluge, pa mora još jednom kod privatnog lekara i naravno da prepozna šta nije u redu. Ovo istraživanje je percepcija građana, ali ta potrošnja za zdravstvo od 11 odsto bruto društvenog proizvoda je objektivni pokazatelj sistemske korupcije – zaključuje dr Karađinović.
Što je medicinska usluga složenija, veće je uverenje građana u korumpiranost. Tako blizu polovine ispitanih, 45 odsto smatra da su u velikoj i veoma velikoj meri korumpirani u kliničkim centrima, slede opšte bolnice i rehabilitacioni centri.
Porazna percepcija građana, prema rečima dr Miroslava Petrovića iz udruženja za zaštitu pacijenata Pravo na zdravlje, posledica je činjenice da zdravstvo nije sistemski regulisano.
– Zakon se ne primenjuje ili se selektivno primenjuje, a inače su nam zakonska rešenja loša i kontradiktorna. Iz Evrope smo čuli da je dopunski rad lekara, posle državnog posla u privatnoj praksi, konflikt interesa, a to vam je kao da sudija pre podne sudi strankama, a popodne ih podučava kako da izigraju zakon i sud.
Za skoro tri četvrtine ispitanika, njih 71 odsto, političke partije su i dalje korumpirane, dok 63 odsto ima takvo mišljenje o zaposlenima u institucijama pravosuđa. Svaki treći ispitanik misli da treba podmititi za polaganje ispita na fakultetu, a više od petine kako je mito potrebno i za upis na fakultet. Njih 29 odsto je uvereno da ima prilično ili veoma mnogo korupcije, među zaposlenima u Ministarstvu obrazovanja.
Percepcija korupcije za srednjoškolske profesore je 13 odsto, a za one u osnovnoj školi osam odsto.
Opasne afere
Građani Srbije generalno nemaju poverenja u institucije, ocenio je urednik antikorupcijskog sajta Pištaljka Vladimir Radomirović, jer smatraju da ne rade za njih već za one koji imaju moć i uticaj.
– Korupcionaške afere uništavaju ne samo finansije, već i živote.
Pomak bez napretka
– Pomak u zdravstvu je napravljen izgradnjom i u nabavkama, ali ako kupite najsavremeniji računar, a operativni sistem vam je iz 1990. godine, šta ste postigli. Pravo na zakazivanje pregleda je uvedeno pacijentima za domove zdravlja, ali u bolnicama nema slobodnih termina, pa onda proradi mito – kazao je Miroslav Petrović i ocenjuje da je komplet neuređeno stanje u zdravstvu.
Očajni i apatični
Broj onih koji su imali indirektno iskustvo sa korupcijom porastao je sa 20 odsto, koliko se izjasnilo potvrdno 2015, na 25 procenata prošle godine. Direktno iskustvo je ranije imalo osam odsto, a prošle godine za tri odsto više. Ipak, njih 28 odsto ne bi prijavilo korupciju, jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, 21 odsto smatra teško dokazivim da je neko tražio mito, a 17 odsto jer ne zna proceduru i instituciju kojoj se prijavljuje.
