Najnovija naučna studija pokazuje da ljudi koji su dnevno pili količinu alkohola jednaku čaši vina ili piva, u proseku, imaju nešto manji mozak od onih koji ne konzumiraju alkohol.
Umerenim unošenjem alkohola smatra se jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce. Ali, čak i te, naizgled male, količine mogu negativno uticati na mozak, pokazalo je novo istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta Pensilvanija.
Kada je reč o tipičnom pedesetogodišnjaku, navika uživanja u jednom piću dnevno čini mozak dve godine starijim u poređenju sa mozgom osobe koja ne pije.
Istraživanje je obuhvatilo 36.678 osoba srednjeg uzrasta, a autori studije, objavljene ovog meseca, analizirali su njihove mozgove magnetnom rezonancom. Rezultati su pokazali da veća količina alkohola ima znatno gori učinak na mozak, pa je tako mozak osoba koje su konzumirale dva pića dnevno izgledao u proseku 10 godina stariji nego kod onih koji ne piju.
Autori studije kažu da su ovakvi rezultati zabrinjavajući, prenose naučni portali.
Čak su i neki od naučnika koji su učestvovali u istraživanju smanjili konzumiranje alkohola, ističe Rigan Veteril, jedna od vođa istraživanja.
– Govorili su nam da je sigurno konzumirati umerene količine alkohola, ali sada vidimo da postoji njegov ukupan učinak na mozak čak i kada je reč o samo jednom piću dnevno – navodi Veterilova.
Osobe koje su učestvovale u istraživanju izabrane su iz “Bajobanka”, jedne od najvećih i najpoznatijih biomedicinskih baza podataka sa sedištem u Velikoj Britaniji. Nedavno je ova baza podataka korišćena u istraživanju o smanjenju volumena mozga kod ljudi koji su preboleli Covid-19.
– U studiji o konzumiranju alkohola veličina uzorka omogućila je istraživačima da otkriju suptilne razlike koje se na manjem uzorku verovatno ne bi videle – ističe jedan od rukovodilaca istraživanja Gideon Niv.
Ali, neki stručnjaci, koji nisu učestvovali u ovom istraživanju, upozoravaju da razlike u veličini mozga kod osoba koje umereno konzumiraju alkohol ne znače nužno da će doći i do primetne razlike u funkciji mozga.
Naučnici, ipak, sugerišu da studija ima izvesna ograničenja jer se zasniva na subjektivnoj proceni ispitanika o njihovom konzumiranju alkohola u prethodnoj godini. Rezultati studije bili bi relevantniji kada bi se sprovela procena unošenja alkohola tokom dužeg vremena, odnosno celog života.
Neke manje ranije studije ukazivale su na to da jedno piće dnevno može imati povoljan učinak na mozak. Stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan i sa studijama koje pokazuju da čaša vina dnevno pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje. Američko udruženje za srce napominje da naučnici do sada nisu dokazali da vino zaista ima takav efekat.
