Osim Sačića, u četvrtak je uhapšeno pet aktivnih specijalaca među kojima su Berislav Garić i Frano Drlje, čija je jedinica specijalaca "dejstvovala" u Gruborima.
Nakon pokolja u Gruborima, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivan Penić tvrdio je da je u tom zaseoku izbio oružani sukob između Specijalne policije i pripadnika srpskih paravojnih jedinica.
Tvrdnju da su pobijeni srpski civili kolateralna žrtva obračuna policije s "ubačenim četnicima" izneo je i tadašnji komandant kninskog područja Ivan Čermak kome se, po komandnoj odgovornosti, zbog tog i drugih ratnih zločina, takođe sudi u Hagu.
O zločinu u Gruborima prvi je izvestio UNPROFOR, koji je snimio specijalce kako izlaze iz sela u kome su našli leševa i kuće u plamenu.
|
Dokazi o masakru u Grubovima prikupljeni još 2001. godine
Županijsko tužilaštvo u Šibeniku, na čijem je čelu tada bio Željko Žganjer, prikupilo je dokaze o ovom predmetu 2001. ali niko nije procesuiran. |
Za razliku od hrvatskih vlasti koje su pokušavale zataškati slučaj, Amnesti internešenel i Hrvatški helsinški odbor izvestili javnost o situaciji, a kako niko nije odgovarao za taj zločin, on je uvršten u optužnicu po kojoj se sudi Markaču, Čermaku i Anti Gotovini.
Sačića terete iskazi dati haškim istražiocima po kojima je Sačić Čermaku govorio da Grubore treba prikazati kao slučajni incident u kojem su civili poginuli u unakrsnoj paljbi, odnosno kao posledica akcije "Oluja".
Sačić je naredio da četiri grupe od po 10-15 specijalaca istraže teren oko Grubora zbog otklanjanja moguće pretnje Vozu slobode kojim je iz Splita predsednik Franjo Tuđman trebalo da dođe u Knin.
Tri grupe su pretražile okolinu sela i nisu naišle na vanredne situacije, ali je grupa specijalaca, na čijem je čelu bio Frano Drlje, ušla u selo. Iz sela se zatim čula pucnjava, ali Drljina grupa nije podnela izveštaj.
