Tenis je svoje začetke “belog sporta” počeo da stiče još u davnom 14. veku, u Francuskoj, da bi u 15. veku počeo da se razvija u pravcu za koji mi znamo danas, a to je igra reketima. Prva mreža za tenis postavljena je u 17. veku, a zatim su drvenu površinu reketa zamenili kanapi od creva.
Današnji oblik tenisa razvio se u Engleskoj u 19. veku, a naziv za tenis je, međutim, evoluirao od francuske reči tenez, koja se može prevesti kao zadržati / primiti /uhvatiti.
Često premalo pažnje obraćamo na element koji igra jednu od ključnih uloga u ovoj sportskoj aktivnosti, to je teniska loptica, piše Intersport.
Teniska loptica je po pravilu žute boje, ali ako se koristi u neprofesionalne svrhe, odnosno van granica teniskih turnira, može biti i druge boje. Inače, prve teniske loptice bile su napravljene od kožnih materijala, i bile su napunjene ljudskom kosom ili životinjskom dlakom. Gumena lopta se prvi put koristila za tenis 1870. godine. Pre 1972. godine, loptice su bile crne ili bele, a tek nakon te godine počele su da se koriste u žutoj boji.
Istraživanja su pokazala da su najvidljivije loptice narandžaste boje, zbog čega se očekivalo da će prvobitne loptice biti upravo te boje. Ipak, odlučeno je da će biti žuta, jer je gledaocima mnogo vidljivija pred televizijskim ekranima.
Teniske loptice koje je odobrila ITF – Međunarodna teniska federacija su mase od 56,5 do 58,50 grama. Njihov prečnik je oko 6,5 centimetara. Unutrašnjost loptice je ispunjena vazduhom. One kvalitetnije izrade imaju pritisak od oko dva bara, a pritisak daje loptici adekvatnu tvrdoću. Loptica se sastoji od dve polovine koje su hermetički zatvorene u posebnoj komori pod pritiskom. Šavovi loptice prekriveni su elastičnim materijalom. Čak 90% teniskih loptica proizvodi se u Aziji.
Do 2002. godine korišćena je samo jedna vrsta teniske loptice za sve podloge, a danas postoje tri različite vrste loptica koje se koriste na profesionalnim teniskim turnirima i to su: teniske loptice za šljaku, travu i tvrde podloge.
Prilikom igre, u lopticama dolazi do gubitka pritiska, koji se može povratiti ako se loptice stave u posebne komore dizajnirane za ovu namenu. Neki teniseri mnogo više vole da igraju sa lopticama koje nisu pod pritiskom, jer su lakše i aerodinamičnije, što rezultira dužim životnim vekom. Trenutno više od 200 proizvođača širom sveta ima sertifikat ITF za proizvodnju loptiica za tenis.
U proizvodnji teniskih loptica vunena vlakna su najskuplji materijal. Tokom proizvodnog procesa, ona se tope se na samoj loptici, a igraju ključnu ulogu u letu i aerodinamičnosti. Godišnje se proizvede više od 300 miliona loptica širom sveta.
Teniske loptice je teško reciklirati, pa se korišćene koriste kao alternativa. Na primer, u Engleskoj se koriste za stvaranje staništa ili domova za ugrožene vrste puhova.