Veliki uspon, ali zatim i strmoglavi pad Fudbalskog kluba JUST iz melburnškog naselja Futskrej dogodio se osamdesetih. Posle silnih trofeja u državnim takmičenjima Viktorije, kao i u raznim kupovima od sredine pedesetih do druge polovine sedamdesetih, došlo je vreme da se klub oproba i na australijskom nivou.
Džast je 1977. bio jedan od osnivača Nacionalne fudbalske (soker) lige – NSL, u kojoj se neprekidno takmičio narednih 13 godina. Nažalost, sa vrlo malo uspeha. Sezone je uglavnom završavao u drugoj polovini tabele, s izuzetkom one slavne i nezaboravne 1986. godine.
Treba li uopšte podsećati da je tada ekipu Džasta s klupe vodio slavni Dragoslav Šekularac? Šeki je 1985. godine došao u Futskrej i preuzeo JUST kad je malo ko mogao da veruje da će takav velikan postati trener ovog kluba, koji je u Australiji uglavnom prepoznavan kao jugoslovensko-srpski.
Debakl u Adelajdu
Kad se pojavio u trenerci Džasta, Šeki je svakog dana privlačio više ljubitelja fudbala na treninzima nego svi današnji srpski klubovi širom Melburna zajedno na prvenstvenim utakmicama. NSL je tada bila podeljena u dve grupe – severnu i južnu, u kojoj se takmičio i JUST.
Šeki je sa svojim izabranicima bio magnet za publiku. Preporodio je klub. Svoje prvo gostovanje JUST je sa Šekijem imao u Južnoj Australiji kod tadašnjeg Adelajd sitija koji je vodio veliki srpski stručnjak Zoran Matić, možda i najbolji klupski trener na ovim prostorima svih vremena. Takođe, u odbrani Adelajd sitija dominirao je tadašnji tandem državne reprezentacije Australije Aleks Tobin i Milan Ivanović, koji je i danas aktivan u svetu fudbala i vrlo popularan u Adelajdu.
Iz Melburna je za ovu utakmicu – što autobusima, što kolima ili avionom – doputovalo nekoliko hiljada navijača Džasta. Adelajd siti je tada neočekivano “isprašio” Šekijeve pulene sa neverovatnih 7:1.
Trening u zoru
Sledeća utakmica je bio veliki derbi protiv Saut Melburn Helasa, tima grčke zajednice. Susreti ova dva fudbalska diva važili su za velike lokalne derbije niz decenija. Ako se zna da JUST tada već dvadesetak godina nije pobedio lokalnog rivala, posle sloma u Adelajdu očekivao se poraz i od Helasa.
Pripremu za ovaj susret Šekularac je odradio na samo sebi svojstven način. Najpre je po povratku iz Adelajda zakazao prvi trening u ponedeljak ujutro u 5.00 sati. To je bio jedini termin jer su svi fudbaleri bili u radnom odnosu i fudbal su igrali kao poluprofesionalci, ali više iz hobija. Neverovatno, ali svi su se odazvali pozivu na trening u zoru!
A zatim je došla nedelja i susret sa ljutim gradskim rivalom…
Melem na ranu
Kad je Šekularac odredio prvih jedanaest za meč sa Helasom, u sastavu nije bilo Zdravka Lujića. Fudbaler od koga je skoro svaka utakmica zavisila. Džast se tada nije mogao zamisliti bez ovog darovitog levokrilnog igrača. Prvo poluvreme završilo se bez golova, pred više od sedam hiljada gledalaca na stadionu Šintler rezerv, Džastovom terenu u Futskraju. To je ujedno bio i kapacitet tribina.
Početkom drugog poluvremena Šeki uvodi u igru Lujića i najviše njegovom zaslugom JUST pobeđuje sa 1:0, što je za brojne navijače domaćeg tima bio najbolji melem na ranu nakon katastrofe u Adelajdu. Posle trijumfa nad Helasom, JUST nije izgubio narednih deset utakmica, a na kraju sezone završava na drugom mestu na tabeli, s istim brojem bodova kao i tadašnji Juventus. Samo je malo bolja gol-razlika Italijanima donela prvo mesto. Ponajviše zahvaljujući upravo onom porazu Džasta u Adelajdu.
Pojačanja
Dolaskom u JUST 1985. godine Šekularac je sa sobom doveo i tri velika pojačanja – Vladu Stošića, koji će nekoliko godina kasnije sa Zvezdom harati evropskim i svetskim terenima, Vojislava Vukčevića koji je sa Antom Miročevićem, Pertrom,Ljumovićem, Mojašom Radonjićem činio zlatnu generaciju Budućnosti i Zorana Nikitovića koji je s uspehom branio i Sutjesku, Budućnost, Partizan, Napredak… Njih trojica su dali veliki doprinos što je igra ekipe podignuta na viši nivo.
Rašić ispred svih
Posle sedam godina u Džastu, Rale Rašić je 1970. postavljen za selektora Australije i 1974. godine uspeo je da odvede Sokeruse na završnicu Svetskog prvenstva u Nemačkoj. Prvi put u istoriji Australija je igrala među najboljima zahvaljujući srpskom treneru. Posle Rašića državni tim se pune 32 godine nije kvalifikovao na Mondijal, sve do ponovo Nemačke – 2006. godine.
Na SP 1974. u ekspediciji reprezentacije Australije sa prostora bivše Jugoslavije bili su Srbi – trener Rale Rašić, Dragan Džimi Milisavljević i Dragan Utješinović, kao i Hrvati Branko Buljević i Ivo Rudić. Od tada do danas još se nije dogodilo da u reprezentaciji bude toliko fudbalera poreklom s prostora bivše SFRJ. U današnjem sastavu Australije su tri momka srpskog porekla – Deni Vuković, Miloš Degenek i Tom Rogić.
