Kad se pogleda čitava srpska istorija, videće se kako Vidovdan stoji samostalno na samom vrhu i ni jedan se praznik sa njim ne može porediti, tumači za “Vesti” Dragomir Acović, heraldičar, istoričar umetnosti i predsednik Krunskog saveta. On objašnjava da je ovaj praznik s aspekta nacionalne istorije kamen temeljac nacionalne svesti i, kako ističe, nema veze da li je tako u istorijskom pogledu, važno je da je tako uspostavljeno posle prohujalih vekova. Različiti narodi slave različite događaje, pa, kako kaže, tako i Srbi.
– Redak smo narod koji slavi poraz u boju, ali ako gledamo s duhovnog aspekta to je bila naša apsolutna pobeda i zato je Vidovdan jedan i neponovljiv, kao i sve ono što se dešava tog dana – ukazuje Acović.
Povodom činjenica da se više dešavanja povezano s međunarodnim faktorima u srpskoj daljoj i bližoj istoriji, odigralo baš 28. juna, Acović smatra da su u slučaju onih događaja koji su bili na štetu Srba, moćnici očito išli na varijantu da udare Srbiju tamo gde je najbolnije.
Naš sagovornik podseća da je ranije odnos države i društva prema Vidovdanu bio kao prema nečemu starom i trulom u odnosu na ono što pripada budućnosti. Napominje i da su neki taj praznik, zbog činjenice da postoji, nipodaštavali, a “ti koji tako govore, o njemu još gore i misle”.
– To što iz prošlosti znamo o Vidovdanu je čvrsto kao stena, a izgubili smo silne vekove pod parolom da nas prošlost ne zanima, već idemo u svetlu budućnost – podseća Acović.
Objašnjava i da kao i neka druga dešavanja u istoriji služi za potkusurivanje.
– Svi argumenti kontrauloge Vidovdana polaze od pretpostavke da je naša istorija, aberacija (prim. aut. greška u formiranju optičke slike) kojom je ubijana svest o Vidovdanu u našoj istoriji. To je komunizam činio u našoj istoriji, a danas, iako nema komunista u državi, može se reći kao delimično tačno, da se duh kojim su taj sistem stvarali primio, pa bitnijih razlika nema – mišljenja je naš sagovornik.
Zanimljivo je, kaže Acović, da je Vidovdan bio neko vreme i prećutkivan, a u red državnih praznika vraćen je 2001, ali nije neradan dan, dok se 1. maja, na praznik rada ne radi.
– Izgleda se smatra da 28. jun ima samo nacionalnu konotaciju, pa nije vredan obeležavanja neradnim danom. Pitam se kako je moguće da se u narodu stvori takva dilema? Ne mislim da je tu reč o nameri, niti o velikoj zaveri, ali je to vrlo štetno – zaključio je Acović.
Urezivanje u svest
– Vidovdan je nešto što bi se moglo proučavati u nekoj od primenjenih nauka kao osnovni gradivni materijal naše svesti. Ako ima onih koji ne misle tako, onda su protivnici toga da ovaj veliki datum ostane u našoj svesti – kaže Dragomir Acović.
