Obaveštajni rad je tokom istorije menjao svoje pojavne oblike, prilagođavajući se političkim, ekonomskim, ali i drugim okolnostima koje su pratile razvoj države. U slučaju Srbije, on je prošao dug put od improvizovanih aktivnosti prvobitnih špijuna koji su podatke prikupljali za potrebe članova dinastije Nemanjića u srednjem veku, do današnjeg bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, koji prepoznaje postojanje jedne civilne (Bezbednosno-informativna agencija) i dve vojne obaveštajno-bezbednosne službe (Vojno-obaveštajna i Vojnobezbednosna agencija).
Promena u organizaciji obaveštajno-bezbednosnog sistema države usledila je 1966. godine, na Brionskom plenumu, događaju koji je, generalno, promenio tok razvoja komunističke Jugoslavije. Tada je ujedno i otpočela reorganizacija UDB-e, pre svega, njenog centralnog rukovodećeg organa.
Reforme sistema
Nakon krize u vladajućoj političkoj garnituri izazvane sukobom na relaciji Tito – Ranković, nakon Brionskog plenuma je došlo do velikih promena i u bezbednosno – obaveštajnom sistemu SFRJ. Najpre, dotadašnja Uprava državne bezbednosti (UDB) je evoluirala u Službu državne bezbednosti (SDB). To je učinjeno usvajanjem Osnovnog zakona o unutrašnjim poslovima, čime je SDB formiran unutar Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (ŠUP). Ovim zakonskim promenama, poslovi državne bezbednosti su decentralizovani. To je u praksi podrazumevalo prenošenje odgovornosti na novoformirane republičke i pokrajinske službe državne bezbednosti, koje su pripadale republičkim, odnosno pokrajinskim sekretarijatima unutrašnjih poslova. Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove je rad ovih organa usmeravao, koordinirao i usklađivao, a SDB je cementirala svoju poziciju kao najvažnija bezbednosna služba u komunističkoj Jugoslaviji. Svoju ulogu u sistemu društvene samozaštite koji je preovladavao u SFRJ, Služba državne bezbednosti je ispunjavala sprovođenjem različitih zadataka.
Oni su podrazumevali kontraobaveštajnu zaštita vitalnih interesa SFRJ i suprotstavljanje nosiocima ekstremizma i terorizma i ekstremnoj emigraciji poreklom iz Jugoslavije, pružanje stručne i druge pomoći državnim organima i privrednim subjektima u izgradnji i unapređenju društvene samozaštite, izveštavanje odgovarajućih organa federacije o svim pojavama od značaja za bezbednost države, zaštita bezbednosti jugoslovenskih građana u inostranstvu i organizovanje i neposredno obezbeđivanje važnih ličnosti i objekata. Služba državne bezbednosti je po svom formatu, defanzivna služba u kojoj obaveštajna komponenta nije bila zastupljena na način na koji će biti prisutna u nekim svojim naslednicama, primera radi, u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Reforme koje su obaveštajno-bezbednosni sistem zadesile posle Brionskog plenuma, u određenoj meri su destabilizovale zemlju. Ministarstva republika postala su obaveštajno-bezbednosni sistemi u malom, te nisu bili pod adekvatnom kontrolom od strane viših instanci federacije. To je u neku ruku još jedan od važnih elemenata koji su kumovali rasturanju velike zemlje.
Resor državne bezbednosti
Početkom devedesetih godina, došlo je do raspada Jugoslavije, koji je bio praćen krvavim građanskim ratom. Rukovodstvo Srbije i Crne Gore, koje su ostale deo zajedničke države (Savezne Republike Jugoslavije), izvršilo je određene promene u obaveštajno-bezbednosnom sistemu. U Republici Srbiji je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, aprila 1992. godine, formiran Resor državne bezbednosti (RDB), na osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima i Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama iz 1991. godine. Rad ove službe u Srbiji tokom devedesetih godina je često kriminalizovan u javnosti, zbog veza koje su pripadnici Resora državne bezbednosti imali sa kriminalcima, političkim ubistvima, i drugim inkriminisanim radnjama. Delovanje Resora državne bezbednosti je u dodatnoj meri kompromitovano kontroveznom Jedinicom za specijalne operacije, čiji su predvodnici imali jake i dokazane veze sa “podzemljem”. Resor državne bezbednosti je, nakon petooktobarskih promena, transformisan. Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji iz 2002. godine, RDB je prestao da postoji, a novoformirana Bezbednosno-informativna agencija je izolovana iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pa je postala zasebno telo. Kao specijalizovana agencija Vlade Republike Srbije, Bezbednosno-informativna agencija postoji i danas.
Smena Leke
Brionski plenum je naziv za Četvrtu plenarnu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, održanu 1. jula 1966. godine na Brionima. Na ovoj sednici sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen je Aleksandar Leka Ranković, dotadašnji potpredsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije – jedan od trojice najvažnijih ljudi u zemlji.
Prisluškivanje
Povod za održavanje Brionskog plenuma i smene Aleksandra Rankovića bila je afera prisluškivanja kada je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u svojoj rezidenciji u Beogradu, pronašao aparate za prisluškivanje. On je o ovome odmah obavestio politički i vojni vrh zemlje, a za prisluškivanje je optužio Upravu državne bezbednosti (UDBA) i Aleksandra Rankovića. Komisija koja je formirana radi istrage celokupnog slučaja je potvrdila da je prisluškivanja bilo.
