Obaveštajni rad je tokom istorije menjao svoje pojavne oblike, prilagođavajući se političkim, ekonomskim, ali i drugim okolnostima koje su pratile razvoj države. U slučaju Srbije, on je prošao dug put od improvizovanih aktivnosti prvobitnih špijuna koji su podatke prikupljali za potrebe članova dinastije Nemanjića u srednjem veku, do današnjeg bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, koji prepoznaje postojanje jedne civilne (Bezbednosno-informativna agencija) i dve vojne obaveštajno-bezbednosne službe (Vojno-obaveštajna i Vojno-bezbednosna agencija).
Kako su diplomatski napori srpskih vlasti bile sve uspešnije, sloboda da vlastito uređuje svoju državu, za Srbiju je bila sve veća, da bi, i zvanično, Srbija postala nezavisna na Berlinskom kongresu 1878. godine. Otprilike u to doba, došlo je do značajnih promena u ustrojstvu srpskog državnog aparata, kao i do reorganizacije organa bezbednosti.
Vojna obaveštajna i kontraobaveštajna delatnost u Srbiji, do 1876. godine, bila je organizovana unutar Opšteg vojnog odeljenja Ministarstva vojnog Kneževine Srbije. Te godine je uspostavljen Generalštab i formirana, za to vreme, moderna vojna obaveštajna služba, pod nazivom Izveštajni odsek. Do promena u ustrojstvu vojske došlo je 1883. godine, kada je usvojen novi zakon, kojim je izmenjena organizaciona struktura Generalštaba. Dotad jedinstveno obaveštajno odeljenje, nakon promena je bilo podeljeno u dva odseka: unutrašnji i spoljni. Spoljni odsek se bavio planiranjem, organizovanjem i sprovođenjem aktivnosti u cilju prikupljanja podataka u inostranstvu važnih za vojsku ondašnje zemlje, dok se unutrašnji odsek bavio kontraobaveštajnom zaštitom oružanih snaga. Na taj način su definisani okviri delovanja vojnih obaveštajnih i kontraobaveštajnih agencija.
Održavanje poretka
Civilni obaveštajno-bezbednosni poslovi prvi put su institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave iz 1899. godine. Ovim zakonom je u sklopu Ministarstva unutrašnjih dela formirano Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte bezbednosti, dok je delokrug rada ovog odeljenja obuhvatao obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji i drugo. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi ovog Odeljenja prešli su 1900. godine u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Za prvog načelnika imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji. Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austrougarske, a zakonom je bilo propisano da Odeljenje, pored načelnika, ima sekretara i niže službenike, kao i zasebnu arhivu u kojoj su se pod naročitim nadzorom i staranjem načelnika, čuvali svi akti poverljive prirode. U čast prvog zakonskog uređivanja civilnih bezbednosno-obaveštajnih poslova u Srbiji, Bezbednosno-informativna agencija obeležava 17. oktobar kao svoj dan.
Problematična vlast
Aleksandar Obrenović, sin Milana i Natalije, bio je srpski kralj. Zajedno sa svojom suprugom Dragom Mašin, ubijen je u Majskom prevratu 1903. godine, čime je okončana vlast dinastije Obrenović na srpskom tronu. Vladavinu Aleksandra Obrenovića su obeležili turbulentni momenti, kako u pogledu romantične veze sa dvanaest godina starijom Dragom Mašin, tako i oni na političkoj ravni.
Sticanje nezavisnosti
Berlinski kongres je bio mirovni samit predstavnika tadašnjih velikih sila: Nemačke, Austro-Ugarske, Francuske, Velike Britanije, Italije, Rusije i Turske, koji je pod predsednikovanjem nemačkog kancelara Otoa fon Bizmarka, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine u Berlinu. Cilj kongresa je bio ublažavanje uticaja Rusko-turskog rata i tinjajuće Velike istočne krize koja je otpočela hercegovačkim ustankom protiv otomanske vlasti 1875. godine, podržanim od Crne Gore i Srbije. Velike evropske sile su Berlinskim kongresom nastojale da izbegnu novi rat zbog velikog nezadovoljstva Velike Britanije jer je Rusija prethodno održanim Sanstefanskim mirom, kroz projekat Velike Bugarske, stekla ogroman uticaj na Balkanu. Iz ugla Srbije i Crne Gore, Berlinski kongres je događaj od velike važnosti, jer su na njemu ove dve zemlje stekle nezavisnost.
Vojska i vlast
Za institucionalizaciju civilnog obaveštajnog rada u Srbiji, bilo je potrebno da prođe skoro čitav vek od Prvog srpskog ustanka i to pomenutim Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave iz 1899. godine. Obaveštajni i bezbednosni rad se u početku posmatrao pre svega kroz aktivnosti vezane za vojsku, ali i za položaj vladajuće garniture. Sa takvim obaveštajno-bezbednosnim aparatom, Srbija je dočekala godine balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kao i stvaranja Jugoslavije.
