Obaveštajni rad je tokom istorije menjao svoje pojavne oblike, prilagođavajući se političkim, ekonomskim, ali i drugim okolnostima koje su pratile razvoj države. U slučaju Srbije, on je prošao dug put od improvizovanih aktivnosti prvobitnih špijuna koji su podatke prikupljali za potrebe članova dinastije Nemanjića u srednjem veku, do današnjeg bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije koji prepoznaje postojanje jedne civilne (Bezbednosno-informativna agencija) i dve vojne obaveštajno-bezbednosne službe (Vojno-obaveštajna i Vojno-bezbednosna agencija).
Nakon što je Prvi srpski ustanak propao, nastupile su vrlo teške godine za srpsku raju koja je bila izložena turskim represalijama kao nikad do tada. Vrlo brzo posle sloma prve serije ustaničkih dejstava, otpočela su druga, na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem. Trijumf Drugog srpskog ustanka označio je početak višedecenijskih napora da se stvori srpska država u savremenom značenju tog pojma. Kao jedan od neizostavnih delova tako zamišljene strukture bile su i obaveštajne službe, na čijem stvaranju su Obrenovići intenzivno radili.
Nabavka oružja
Knez Miloš Obrenović, u narodu poznatiji kao Kodža (veliki) Miloš, tokom svoje prve vladavine činio je ozbiljne napore da stvori jake temelje vlasti. Često tretirajući državne i sopstvene interese kao dve strane istog novčića, Obrenović se trudio da stvori službe koje će mu pomoći u dva pravca. Prvi pravac je imao za cilj zaštitu njegove vlasti od unutrašnjih prevrata, buna i zavera, kao i turske vojne agresije na Srbiju i uticaja Rusije i Austrije na unutrašnje prilike u Srbiji. Drugi deo rada ovih organa je bio usmeren na očuvanje reda i poretka u zemlji, odnosno, na kontrolu odnosa organa vlasti prema narodu, kontrolu životnog standarda i kretanja vrednosti novca na pijacama i tome slično.
Ove službe učestvovale su i u poslovima tajne nabavke oružja i ratne opreme iz inostranstva, zaštite od odavanja državnih tajni, prikupljanju diplomatske pošte, otkrivanju dezinformacija o Srbiji i knezu, kao i kanalisanju inostranog političkog mišljenja prema stvarnim kneževim potrebama. Na taj način, primenom lukavstva i stalnim korigovanjem grešaka koje su činjene u prošlosti, došlo je do uobličavanja prvobitnih obaveštajnih i bezbednosnih napora. To je nastavljeno i posle sticanja autonomije, koja je bila omogućena turskim hatišerifima.
Uprava varoši
Trend postepenog, ali sigurnog, sve šireg organizovanja i institucionalizacije obaveštajne delatnosti u Srbiji, nastavljeno je nakon turskog hatišerifa iz 1830. godine, kada je Srbija postala autonomna kneževina. Iste godine, a u cilju zaštite bezbednosti kneginje Ljubice, osnovana je Uprava varoši Beograda. Godinu dana nakon toga, knez Miloš je naredio stvaranje Tajne policije za političke poslove unutar beogradske policije. Ovo odeljenje je sa svojim radom nastavilo tokom narednih decenija, a reformom državne uprave 1862. godine obaveštajne i bezbednosne aktivnosti su potpale pod ingerenciju Ministarstva unutrašnjih dela. Ovaj organ je trebalo da brine o poretku, miru, sigurnosti lica i imanja u zemlji, nadzoru nad javnim mestima, štampom i nad problematičnim pojedincima i grupama. Sledeći važan datum za razvoj bezbednosnih i obaveštajnih aktivnosti u Srbiji jeste 1878. godina i Berlinski kongres, na kom je Srbija, formalno, postala nezavisna. Nakon sticanja nezavisnosti, knez Milan Obrenović je nastavio sa promenama koje su imale za cilj unapređenje položaja snaga bezbednosti u mladoj srpskoj državi.
Rat Turcima!
Miloš Obrenović je jedno od najznačajnijih imena srpske istorije. Rođen je 18. marta 1780. godine u selu Gornja Dobrinja u blizini Požege. Njegovo pravo prezime bilo je Teodorović, po ocu Teodoru Mihailoviću, a prezime Obrenović uzeo je od svog polubrata Milana, rudničkog vojvode. U mladosti je radio na imanjima istaknutih srpskih zemljoposednika, a bavio se i trgovinom svinja. Nakon propasti Prvog srpskog ustanka i bekstva mnogih viđenijih Srba preko Save i Dunava, Miloš Obrenović ostaje jedan od retkih koji je ostao u zemlji. Turski zulum izazivao je veliko nezadovoljstvo kod Srba, te je Miloš odlučio da 23. aprila 1815. godine, u Takovu, podigne Drugi srpski ustanak. Tada je izgovorio čuvenu rečenicu: “Evo mene, eto vas, rat Turcima!”
Ubistvo Karađorđa
Kada je u julu 1817. godine u Srbiju tajno došao Karađorđe, s namerom da organizuje zajednički ustanak Grka, Srba i Bugara, Miloš je iz “državnih razloga” naredio da se Karađorđe ubije. Naručivanjem ubistva svog kuma Miloš Obrenović je podelio srpsku političku scenu, koja će se večito nakon toga deliti na pristalice dinastija Obrenovića i Karađorđevića.
Trgovci
Obaveštajne zadatke u Srbiji kneza Miloša izvršavala su druga i plaćena lica, kao i ljudi od posebnog kneževog poverenja. Oni su podatke prikupljali prerušeni u zanatlije, seljake ili, što je često bio slučaj, trgovce.
Apsolutistička vlast
Vladavina Miloša Obrenovića nosila je epitet apsolutističke. Iako su se mnogi trudili da mu ograniče vlast, Miloš Obrenović je svoje protivnike nemilosrdno sklanjao sa svog puta. Miletina buna, 1835. godine, ipak je naterala kneza Miloša da ograniči svoju vlast, što je Ustavom, donetim na Sretenje iste godine u Kragujevcu, i učinjeno. Taj Ustav nije bio prihvatljiv za velike sile – Austriju, Rusiju, Tursku, pa je ubrzo suspendovan. Umesto njega, 1838. godine, usvojen je “Turski ustav”. Ovim ustavom Miloševa vlast je ograničena postojanjem Sovjeta, tela sastavljenog od izvesnog broja savetnika koje knez nije mogao da otpusti. Miloš Obrenović nije mogao da se pomiri sa ovakvom podelom vlasti, pa je 1839. godine abdicirao. I pored toga što je vladao “čvrstom rukom”, Miloš Obrenović se smatra jednim od najvećih vladara koje je Srbija ikad imala.
