Vest da je po drugi put Viši sud u Valjevu doneo je presudu kojom se rehabilituje nekadašnji komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikola Kalabić nije prošla nezapaženo i izazvala je različite komentare u javnosti. Međutim, još nije poznato da li je ova presuda i konačna jer je tužilaštvo najavilo žalbu. Zahtev za rehabilitaciju podnela je njegova unuka Vesna Kalabić u martu 2012. Održano je osam ročišta sa više od 400 strana dokumenata. Viši sud u Valjevu u aprilu 2017. je odlučio da rehabilituje Nikolu Kalabića, ali je godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu ukinuo to prvostepeno rešenje posle žalbe višeg javnog tužioca i vratio na ponovnu raspravu valjevskom sudu. Epilog je javnosti saopšten prošle sedmice, a to je da je Viši sud u Valjevu 5. avgusta 2022. potvrdio prvobitnu odluku donevši nepravosnažno rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Kalabića.
Ponovljena odluka o rehabilitaciji, kao i prvi put izazvala je burna reagovanja i nastavak rasprave da li je Nikola Kalabić bio ratni zločinac ili je samo “na svoj način” branio otadžbinu.
Novo rešenje napisano je na 54 strane i Viši sud ponovo ocenjuje da nikada nije vođen krivični postupak protiv Nikole Kalabića pa samim tim on ne može biti proglašen za ratnog zločinca i narodnog neprijatelja.
– Rešenjem o rehabilitaciji sud je utvrdio da se ništavnim od trenutka donošenja smatra sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donetih od marta do septembra 1945, kao i tri odluke Zemaljske komisije Srbije, donete od aprila do oktobra 1945, koje se odnose na Nikolu Kalabića – navodi sud.
Istoričar Predrag Marković ovu odluku ocenjuje kao štetnu i to po više osnova. Smatra da ona kompromituje uz tešku muku ostvarene rehabilitacije zaista nevinih, kao što je Slobodan Jovanović, čuvenog naučnika, pravnika i pisca.
– Insistiranje na pravnim formalnostima može da dovede do apsurda. Argument odbrane Kalabića da nikada nije bio formalno osuđeni, kada bi se logički doterao do krajnosti, moga bi da se primeni i na Antu Pavelića koji takođe nije nikad bio formalno osuđen – kazao je Marković za “Vesti”.
On ističe da se Kalabić hvalio pokoljima, a to znači da je znao za njih što, kako dodaje, može da znači da je “komandno odgovoran za neke od najtežih zločina u celoj Srbiji i Drugom svetskom ratu”. Naš sagovornik dodaje da “rehabilitacija ne može da bude crno-bela”.
– Svi zločini treba da se osude i da se razmatraju pojedinačno, slučaj po slučaj. Ne smeju da se rehabilituju svi ravnogorci, neki su bili zločinci, kao što su i neki partizani bili zločinci – kaže Marković.
Advokat Goran Branković, punomoćnik Vesne Kalabić, Nikoline unuke, kaže da je ova odluka suda očekivana jer, kako naglašava, jasno je utvrđeno da protiv Nikole Kalabića nikada nije vođen nijedan krivični postupak, a da samim tim on ne može biti onda ni okarakterisan kao ratni zločinac i narodni neprijatelj.
– Suština rehabilitacije nije da se vrši revizija istorije. Ona podrazumeva utvrđivanje odluka koje postoje, a koje se odnose na Nikolu Kalabića, da li su one ništavne ili ne – kaže Branković.
On podseća da je četiri istoričara saslušano, kao i da su pribavljeni svi dokumenti iz vojnih, istorijskih i državnih arhiva i da je jasno utvrđeno da protiv Nikole Kalabića nikada nije vođen ni jedan postupak.
– Odluke državne komisije su ukazale da ne postoje dokazi za Kalabićeva krivična dela – objasnio je advokat.
Zakon iz 2011. godine
Pitanje rehabilitacije uređeno je Zakonom iz 2011. U proteklim godinama sa sudskog indeksa skinuta su imena komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića i Slobodana Jovanovića, predsednika jugoslovenske kraljevske izbegličke vlade. Dražu Mihailovića koji je posle rata osuđen na smrt zbog ratnih zločina i saradnje s fašističkim okupatorom, Viši sud u Beogradu je rehabilitovao maja 2015.
Geometar iz Valjeva
Kalabić je pre rata bio geometar katastarske uprave u Valjevu. Na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se razilaze i Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde. Prema zvaničnoj istoriji Nikola Kalabić je bio taj koji je posleratnim vlastima izdao Dražu Mihailovića, koji se krio sve do 1946. kad je uhapšen kod Višegrada, a potom osuđen na smrt. Sam Kalabić je, prema dostupnim izvorima, 1946. izgubio život pod okolnostima koje još uvek nisu do kraja razjašnjene. Rešenjem Sreskog suda u Mionici od 11. novembra 1946, proglašen je narodnim neprijateljem i oduzeta mu je imovina.
Pravo na nasledstvo
Porodica Nikole Kalabića, kako je ranije najavljivano u slučaju njegove rehabilitacije koja je sada usvojena, imaće pravo na nasledstvo, u koje između ostalog spada i veliko zemljište na Divčibarama, koje je na poznatoj obližnjoj turističkoj destinaciji oko 120 kilometara južno od Beograda.
