Išao sam često na teren i tamo ostajao veoma dugo. Nije mi ništa padalo teško, jer mi je svaki dan rada bio ispunjen emocijama. Bio je to mukotrpan posao, ali moje srce i duša bili su ispunjeni ljubavlju prema svom rodu, kaže za "Vesti" istoričar, 83-godišnji Miodrag Sokolović koji je, između ostalog, prvi uradio registar sahranjenih na vojničkom groblju Zejtinlik, sa svim podacima koji su ispisani na krstačama i spomen-pločama.
Njegova knjiga "Zejtinlik, srpsko vojničko groblje u Solunu", objavljena 1986. godine u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika kulture, štampana je u 10.000 primeraka i odmah je planula. Iako je ona baza za sva druga istraživanja, drugo izdanje nikada nije objavljeno.
Hroničar spomenikaMiodrag Sokolović rođen je 1931. godine u Pirotu. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. U periodu 1956-66. radio je kao savetnik konzervator u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Kao stručnjak za spomenike kulture istorijskog značaja usavršavao se u Krakovu, Varšavi i Torunju. Specijalizovao se u zaštiti spomenika kulture srpske istorije. Izučavao je istorijske spomenike srpskog porekla u Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Tunisu, Austriji… Odlikovan je za doprinos u radu na čuvanju i održavanju spomenika NOR-a. |
– Žao mi je jer je i legendarni Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, govorio: "Štampaj još primeraka, nemam šta da ponudim posetiocima, ni našima, ni strancima kada dođu." A narod i danas svakodnevno dolazi, po 20 prepunih autobusa, da posete groblje. Pale sveće, plaču. Mnogi od njih traže svoje pretke – kaže Miodrag Sokolović.
Iako oronulog zdravlja, pristao je na ovaj razgovor mada ni onomad ni sada ne želi promociju onoga što je uradio. A bio je pionir u svom domenu.
– Za mene je najveća promocija bila ta što na moj rad nije bilo lošeg komentara. Sve sam pedantno radio da popišem i napravim registar sahranjenih na groblju, kosturnice u mauzoleju, koje su obložene kasetama. Silazio u katakombe, peo se na merdevine, i uredno beležio svako ime, prezime, sve bibliografske podatke. Zapisivao sam sve to prvo rukom u svesku, a potom prekucavao, od prvog do poslednjeg imena. Onda sam sve složio po azbučnom redu i proveravao svako slovo, svaki broj, svaki podatak, po nekoliko puta kako se ne bi omakla neka greška. Bio je to mukotrpan posao, ali moj trud se isplatio jer sam na kraju sve završio bez ijedne greške – priseća se naš sagovornik, koji je u to vreme bio jedini istoričar u Zavodu za zaštitu spomenika Srbije.
Knjiga koja je potom objavljena je, kaže, skroman prilog posvećen palim ratnicima na Solunskom frontu. Ona je ne samo informativna, već i građa za proučavanje i služi za identifikaciju poginulih ratnika, jer su u njoj prvi put objavljeni potpuni registri sahranjenih sa svim podacima koji su ispisani na krstačama i spomen-pločama.
Pored toga, Sokolović je uradio i skice rasporeda grobova na groblju i raspored spomen-ploča u kosturnici na osnovu kojih mogu lako da se pronađu sahranjeni pali i umrli ratnici. U registru je iscrtao redosled parcela, gde se šta nalazi i gde se ko nalazi.
– Sve je zvanično zabeleženo i provereno. Po rodovima vojske, divizijama, ko je ko bio u Prvom svetskom ratu. Moj zadatak je bio da formiram odeljenja i zabeležim imena da se jednom i zauvek zna koliko je naših stradalo, a ne da se barata brojkama otprilike.
Na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu, koje zauzima centralno mesto u kompleksu savezničkih vojnih grobalja iz Prvog svetskog rata, sahranjeno je 7.315 srpskih vojnika.
– Pokopano je i 129 jugoslovenskih vojnika i interniraca iz Drugog svetskog rata, tako da tu leži 7.444 ratnika. Po prostoru koje zauzima sa mauzolejom-kapelom i kosturnicom na oko 10.000 kvadratnih metara, i po broju sahranjenih ratnika, srpsko vojničko groblje je, posle francuskog koje ima 8.098 grobova, najveće. Zatim slede italijansko sa 3.500, englesko sa 1.350 i rusko sa 493 groba.
Kao stručnjak za istorijske spomenike srpskog porekla, Sokolović je radio i beležio naše pale ratnike po grobljima u Tunisu, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj. Nažalost, još ne postoji precizna evidencija srpskih ratnih grobalja, odnosno njihovih zemnih ostataka u inostranstvu. Nije urađena ekspertiza, niti je prikupljena tehnička građa, jer je između ostalog u SFRJ bilo malo srpskih ambasadora i zato su, kaže, srpski spomenici ostali u lošem stanju.
– A to je neophodno u znak sećanja na naše hrabre ljude, da se bar zna gde u slavi počivaju – kaže Miodrag Sokolović, koji je bio aktivan u društvu Potomci starih ratnika, a zahvaljujući njegovom radu obnovljeno je francusko groblje u Zaječaru.
