Istinom protiv laži

Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju

Prostor Zapadnog Balkana i dalje je trusno područje sa istorijskim kontekstom nasleđenih ratova i konflikata iz devedesetih godina prošlog veka. Ali, verujem da je trajno pomirenje zaista moguće. Srbija u tome daje svoj maksimum i naša privilegija je, kada se posmatraju ostale zemlje, i u regionu, da pokazujemo da je istovremeno moguće voditi i nezavisnu spoljnu politiku, ali imati odličnu saradnju i sa Zapadom i sa Istokom o čemu svedoče posete Emanuela Makrona, predsednika Francuske, Olafa Šolca, kancelara Nemačke i Si Đinpinga, predsednika Narodne Republike Kine.

Ovo poručuje Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.

On u razgovoru za “Vesti” objašnjava zbog čega će ova institucija do nove godine formirati specijalne timove u Evropi za borbu protiv lažnih vesti protiv Srbije, ali i komentariše nedavnu posetu Emanuela Makrona, predsednika Francuske, kao i aktuelne događaje na Kosovu i Metohiji i sve alarmantniji položaj srpske zajednice.

Nedavno ste najavili formiranje specijalnih timova koji će se u svetu suprostaviti lažnim vestima kojih je, prema podacima predsednika Srbije Aleksandra Vučića samo do aprila ove godine, za 25 meseci je emitovano 10.000 lažnih vesti o Srbiji. Šta je, po Vama, cilj ove kampanje i kako se odbraniti?

– Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju ima ozbiljan zadatak, a to je da se bavi reagovanjem na lažne tekstove plasirane u medijima. Kao što smo već najavili, do kraja ove godine formiraćemo timove u Evropi koji mogu da deluju u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije i zakonskom regulativom tih zemalja. Podatak da je objavljeno 10.000 tekstova, predstavlja ogroman broj vesti koji šteti našoj zemlji u svakom smislu, a sve sa ciljem podrivanja demokratije u Srbiji i svrgavanja legitimno izabrane vlasti. Njihov cilj je takođe da Srbija izabere drugi kurs koji nije vojno neutralan i koji nam onemogućava da imamo slobodu da idemo putem razvoja i napretka uz očuvanje svojih nacionalnih interesa. Moram da napomenem podatak da je u prethodnih sedam meseci uloženo više od 78 miliona evra u deo nevladinog sektora koji ima antidržavne stavove. Možete da zamislite onda koliko je potrebno u tim zemljama, odakle taj novac dolazi, da mi radimo, kako bismo nešto promenili. Rad naših timova će imati jasnu procenu rezultata i uspešnosti, jer će sve biti veoma merljivo. Znaće se koliko članaka je objavljeno, koliko demantija, koliko pisama je poslato urednicima, ali i direktorima publikacija u stranim zemljama. Naš cilj je da se na laži odgovori istinom!

Pozitivno o Srbiji

Šta će biti primarni zadaci specijalnih timova koje planirate da se suprotstave plasiranju lažnih vesti o Srbiji?

– Primarni zadaci timova će biti praćenje medija na stranim jezicima: engleskom, francuskom, nemačkom i italijanskom. Oni će ispratiti sve što se objavljuje o Srbiji, o srpskom narodu, Vladi, predsedniku, i istoriji na Balkanu. Na svaku laž timovi će odgovoriti demantijem, i autorskim tekstovima, ali će imati i proaktivno delovanje radi plasiranja objektivnih i pozitivnih vesti o našoj zemlji.

“Vesti” spajaju rasejanje i maticu

“Vesti”, jedine dnevne novine na ćiriličnom pismu u dijaspori pod konstantnim su pritiscima. Koja je Vaša poruka, kako se odbraniti?

– Misija koju imaju “Vesti”, ima ogroman značaj, a to je da bude jedinstveni most koji će povezati otadžbinu i Srbe u rasejanju. Još veći značaj je u tome što negujete ćirilično pismo, koje je veoma važno za očuvanje duha jednog naroda. “Vesti” su naš prozor u svet, naša spona preko koje možemo plasirati ne samo najznačajnije događaje iz matice, dijaspore i sveta, već i da predstavimo Srbiju u najboljem svetlu, kakva ona zapravo i jeste. Problemi sa kojima se suočavate, ne traju od juče, već duže vreme. Sasvim je sigurno da su napadi na jedini dnevni list srpske dijaspore intenzivirani sa pojačanim pritiscima na Srbiju, sa ciljem da srpska dijaspora ostane bez svog glasila na maternjem jeziku i ćiriličnom pismu. Moja poruka je da se borite istinom i istrajnošću, jer je to jedini način da pobedite sve opstrukcije.

Verujem u pomirenje na Balkanu

Arno Gujon ukazuje da su ratne traume ostavile duboke rane koje teško zaceljuju, ali je ubeđen da je moguće prevazići barijere koje sobom nose sukobi iz prošlosti.

Region Zapadnog Balkana, umesto da gradi mostove, nikada nije bio podeljeniji. Šta je po Vama uzrok?

– Uzrok podela je složen i višeslojan! Ovo je i dalje trusno područje koje ima istorijski kontekst, koji se ogleda u nasleđu ratova i konflikata iz devedesetih godina prošlog veka, a koji očigledno i dalje opterećuje odnose među državama i narodima u regionu. Ratne traume, neizmireni računi i nedostatak pomirenja ostavili su duboke rane koje teško zaceljuju. Uprkos svemu, verujem da je moguće graditi mostove kroz dijalog, saradnju i ekonomski razvoj koji će uključiti sve narode u regionu. Inicijativa Otvoreni Balkan koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić upravo sa sobom donosi pokušaj kreiranja mirnog ambijenta za normalan suživot i razvoj građana Balkana, prevazilazeći barijere koje sa sobom nose sukobi iz prošlosti. Verujem da je trajno pomirenje zaista moguće, a svetli primer u tom pravcu su odnosi Republike Srbije i Severne Makedonije koji danas nemaju više otvorenih pitanja i okrenuti su potpuno zajedničkoj saradnji.

U Srbiju ste došli kao neko ko je bio ganut položajem srpske zajednice na KiM. Kako opisujete današnji život Srba u južnoj pokrajini?

– Od početka ove godine zabeleženo je više od 80 etnički motivisanih napada na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Od kako je Aljbin Kurti došao na vlast, etnički napadi na Srbe porasli su za 300 odsto, što je više od 700 zabeleženih napada. Svi koji prate situaciju na KiM vide da se svakoga dana nešto dešava. Prošlog meseca izgorele su kuće u selu Novake kod Prizrena, uhapšena su petorica Srba u Boscu kod Kosovske Kamenice i u Pasjanu. Svi ti događaji se odražavaju na Srbe koji žive tamo. Od 23. avgusta kosovska policija Srbima sa prebivalištem na KiM, ne priznaje srpske vozačke dozvole. Svi su mogli da ih zamene za dozvole “Republike Kosovo”, ali uz zdravstveno uverenje isključivo kosovskih, a ne srpskih institucija. To su sve stvari koje služe da se ljudima onemogući normalan život.

Status Srba se pogoršava na dnevnom nivou svakodnevnim hapšenjima, ali i ukidanjima osnovnih prava. Međunarodna zajednica sve to vidi, izdaje saopštenja u kojima osuđuje jednostrane poteze, ali nema konkretne reakcije. Da li je i očekujete konkretne mere EU protiv Prištine?

– Neophodno je da EU proširi postojeće sankcije prištinskim vlastima naravno, ali pre svega da ih učini delotvornim. Zaštita Srba na Kosovu i Metohiji, ukazivanje na pogubne jednostrane poteze i neizvršenje obaveza prištinskih vlasti iz dijaloga ostaju prioritet. Prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji prihvaćeno je i uspostavljeno Rezolucijom SB UN 1244 koja je garant sigurnosti srpskog naroda. Uprkos tome što zbog učestalosti napada na srpski narod imamo utisak da međunarodna zajednica ne radi u dovoljnoj meri svoj posao. Ipak, nedavno organizovane akcije kao što je obezbeđenje mosta na Ibru jasno pokazuju da crvene linije još uvek postoje i da kad se hoće, može se.

Posetiću kuma i prijatelje

Vama je zabranjen ulazak na KiM. Očekujete li da bi Priština mogla da promeni tu odluku?

– Već šest godina ne mogu da uđem na Kosovo. Meni lično je jako teško zbog toga. Cela ta situacija ostavila je puno tragova na mojoj porodici. Kada sam bio uhapšen, ispitivan, kad sam dobijao pretnje, to nije bilo ni malo prijatno za moje najbliže, jer oni u tom trenutku nisu imali nikakve vesti. Na ličnom nivou mi teško pada, jer ne mogu da vidim sve te ljude koje znam od svojih tinejdžerskih dana. Na Kosovu živi moj kum, i prijatelji koji nažalost ne izlaze često iz svojih sela i ne mogu da ih vidim. Čujemo se, ali nije to isto. Kada ih pitam, šta se dešava, oni mi pričaju ko se sve oženio, ko je dobio dete, ko je krstio dete… Pogađa me, jer sve pratim iz daleka, a sve se dešava na samo nekoliko stotina kilometara. Nažalost neko je odlučio politički, neljudski, da mi zabrani ulazak na KiM. Siguran sam da će Srbi na Kosovu i Metohiji kad-tad ponovo živeti slobodno, i da ću ja tada imati slobodu da ih obiđem.

Nastavljamo da pomažemo

Vaša humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo i dalje radi. Da li ima problema na terenu?

Problemi na terenu postoje. Uprkos tome, humanitarni projekti se nastavljaju, to je za mene najbitnije. Nedavno smo vodili decu sa Kosova i Metohije na more. Tokom prethodnih 13 godina više od 600 dece smo odveli na letovanje, i tamo im omogućili idealan raspust tokom kog su učili da plivaju, igraju i druže se. Ta deca nikad nisu bila na slobodi, nikad nisu izašla iz svojih sela, iz svojih enklava. Kada ih vodimo na more, oni tih sedam dana mogu da dišu slobodno, da se druže, i da se ne osećaju ugroženo.

Nastavljamo izgradnju novih pogona i farmi na Kosovu i Metohiji, trenutno renoviramo jednu crkvu u Goraždevcu. To je mučeničko selo gde je 2003. godine ubijeno dvoje dece koja su se kupala na reci Bistrici. Nastavljamo da pomažemo tamo gde je ta pomoć preko potrebna.

Kurti nasiljem kupuje naklonost

Da li će predstojeći izbori na KiM doneti neku promenu kada je reč o položaju Srba, ali i dijaloga Beograda i Prištine?

– Ovo će biti prvi redovni parlamentarni izbori koji će se organizovati na Kosovu od samoproglašene nezavisnosti 2008. godine. Svima je jasno da Kurti izaziva nestabilnost na Kosovu i Metohiji. Njegova ekonomska politika godinama unazad nije donela nikakve koristi kosovskim Albancima, a izbori se bliže. Nesigurnost politike koja se tiče oblasti iz svakodnevnog života stanovnika na KiM, Kurti nadomešćuje silom na terenu prema Srbima, na taj način kupujući naklonost ekstremnih albanskih elemenata u pokrajini.

Kurti upravo sa svojom ekstremističkom politikom i progonom Srba pokušava da ostvari političke poene, te u tom smislu možemo očekivati dalje napade ukoliko Kurtiju uspe za rukom da ponovo formira vlast. Srpski narod treba da zna da u toj borbi nije sam. Jedinstvo srpskog naroda na Kosmetu čuvaju Srbija i Srpska pravoslavna crkva koje uprkos kontinuiranim napadima uspevaju da budu uz svoj narod u teškim vremenima.

Srbiju cene i Zapad i Istok

Srbiju je nedavno posetio Emanuel Makron, predsednik Francuske. Koji je značaj ove posete?

– Ovo je o izuzetno važna poseta za Republiku Srbiju. Potpisano je 12 strateških sporazuma bilateralne saradnje u oblastima: namenske industrije, vojnotehničke saradnje, energetike, veštačke inteligencije, IT sektora, nuklearne energije, kritičnih sirovina, auto-industrije, upravljanja otpadom, turizma, saobraćaja, obrazovanja, zdravstva… Za nas je izuzetno važna kupovina 12 novih aviona rafal. Na tu temu nije pisano samo u našim medijima, već u francuskim, i u svetskim. Reč je o jednoj od najboljih borbenih letelica koje će u vremenima narastajućih kriza i zaoštravanja odnosa u svetu doprineti sveukupnoj bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Značaj ove nabavke utoliko je veći, ako imamo u vidu složenu geopolitičku situaciju nošenu sukobom na istoku Evrope koja mnogim zemljama među kojima je i Srbija ograničava kupovne mogućnosti i tržište na kojem može realizovati kupovinu preko potrebnog modernog naoružanja, neophodnog za jačanje svojih odbrambenih kapaciteta. Važno je napomenuti podatak da je u prethodnih osam godina utrostručena trgovinska razmena između dve zemlje, a činjenica da više od 80 odsto francuskih investicija u Zapadni Balkan dolazi u Srbiju najbolje govore da su naši ekonomski odnosi u konstantno uzlaznoj putanji.

Kako ocenjujete aktuelne odnose Francuske i Srbije?

– Poseta francuskog predsednika Srbiji u ovim vremenima složene geopolitičke situacije u Evropi i svetu dodatno govori o statusu koji Srbija uživa. Prijateljstvo i saradnja Srbije i Francuske su na najvišem mogućem nivou od Drugog svetskog rata, zahvaljujući odličnoj saradnji i prijateljstvu između predsednika Vučića i predsednika Makrona. Ovo je četvrti put ove godine da su se srela dva predsednika. Činjenica, da je Makron posetio Srbiju, posle Olafa Šolca, Si Đinpinga, kao i najavljene posete predsednika Izraela i Kazahstana, pokazuju da je Srbija na međunarodnom nivou izuzetno poštovana, da je uspela da razvije svoju poziciju i ugled, a to znači da ćemo i na ekonomskom nivou imati dobit za našu zemlju.

Za svaku malu zemlju je važno da ima saveznike među vodećim državama. Koliko je to moguće Srbiji danas, u aktuelnim geopolitičkim okolnostima?

– Srbija pokazuje da i u aktuelnim geopolitičkim okolnostima uspeva da deluje u skladu sa proklamovanom strategijom vojne neutralnosti. Naše rukovodstvo je itekako svesno teškog položaja u kojem se nalazi, te se tako i opredeljuje da odluke o pitanjima odbrane donosi samostalno i suvereno, ne pristupajući nijednom postojećem vojnom savezu. Politika Srbije je mir i bezbednost za njene građane. Naša privilegija je kada gledamo ostale zemlje, i u regionu, to što zahvaljujući, slobodarskoj politici predsednika Vučića, možemo da sarađujemo i sa Francuskom i Kinom, i Rusijom. Mislim da bi trebalo da nastavimo tim putem.