Filmska priča o akcidentu u Institutu Vinča 1958. godine, koji se dugo skrivao od javnosti, rađenoj prema bestseleru Gorana Milašinovića “Slučaj Vinča” stiže pred beogradsku publiku premijerno 24. oktobra, a dva dana kasnije kreće u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje i regiona. Karte za premijeru su rasporadate u rekordnom roku za manje od sat vremena, zbog čega su otvorene još dve bioskopske sale u Sinepleks Galeriji, a kako su i za ove projekcije karte takođe rasprodate, odlučeno je da se otvori četvrta sala na dan premijere.
Ostvarenje Dragana Bjelogrlića donosi jednu drugu priču – o ljudskosti, požrtvovanju i o ljubavi između dva naroda, srpskog i francuskog, i to u specifičnom geopolitičkom trenutku.
– Za mene je najveći problem bio, i u tom smislu je najteži film do sada koji sam radio, kako u jednom malom prostoru imamo dinamiku, imamo tenziju da ispričamo priču u tako malom prostoru. Film ima više nivoa, bilo je teško kako sve to da se slije u jednu priču. Veoma komplikovan proces, ali uspeli smo na kraju da to nekako savladamo najbolje što smo umeli – kazao je Bjelogrlić uoči premijera.
Dodao je da su “Čuvari formule” izuzetan glumački film.
– Da glumci nisu to, ne bih imao šta da radim, da oni nisu živeli te likove, to je možda najveći uspeh svih nas. To se obično dešava u pozorištu, ali mi smo ovde uspeli.
Najveći deo filma, kako ističe, sniman je u Beogradu, nešto u Sloveniji, a mali deo u Parizu. Dodao je i da je bolnica Arhiv Jugoslavije, adaptiran u Bolnicu “Kiri”.
– Imamo kadrove iz šest zemalja u jednom minutu na početku filma, preko Pariza, Banje Koviljače, Škofje Loke do Beograda.
Radivoje Raša Bukvić, koji tumači Dragoslava Popovića, rekao je da je u razgovoru sa njegovim sinom shvatio kakav je bio, ali u filmu je on dramatično drugačiji.
– U našem filmu on je ambiciozan čovek koji prvi želi da napravi atomsku bombu. Verujem da bi Dragoslav Popović, da je mogao da pogleda ovaj film, imao šta da kaže protiv toga, ali mi nismo snimali dokumentarni film. Za našu fiktivnu priču je bilo neophodno da postoje neke različitosti jer što je nešto dramatičnije, to je nama uzbudljivije – kaže Bukvić.
Otac nuklearne fizike
Dragan Bjelogrlić, koji u “Čuvarima formule” igra Aleksandra Leku Rankovića, podsetio je da je sin Dragoslava Popovića, Radan jedan od njegovih najboljih prijatelja.
– Dragoslav u originalnoj priči nije bio takav, ali je otac nuklearne fizike u Srbiji. Ja sam tog čoveka poznavao i on je posle akcidenta izašao iz Vinče i nikada više nije ušao u tu ustanovu. Prekinuo je taj projekat i nikada o tome nije pričao. Bio je jedan skroman čovek, muž Rade Đuričin i što je ironija – svi su ga tako predstavljali. Jednog od najvećeg genija koga je Srbija imala predstavljali su kao muža Rade Đuričin – kaže Bjelogrlić i dodaje:
– Moja želja je bila da ovim filmom i pričom malo otkrijemo o tom čoveku. Bilo mi je bitno za priču da čovek koji je vodio ceo projekat bude ozračen i da se onda on nađe u dilemi, ali sam s druge strane želeo da otkrijemo tog čoveka, o čemu sam dugo pričao i sa Radom. On je umro pre nekoliko godina i na svoje insistiranje nije želeo da niko objavi vest o njegovoj smrti. Postoji jedno pismo koje su mu hrvatski naučnici poslali 1991. godine. Molili su ga da ne napravi atomsku bombu i ne baci je na Hrvatsku.
