Vakcinaciju protiv Covid-19 sve vreme prate brojne nedoumice, a o najčešćim tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti govori imunolog i vakcinolog dr Anita Miličić, rukovodilac Laboratorije za formulaciju vakcina Instituta Džener na Univerzitetu u Oksfordu.
U nastavku možete pročitati komentare dr Miličić na neke od često iznošenih tvrdnji u vezi sa vakcinacijom protiv koronavirusa, a u svojim odgovorima za N1 navodila je podatke dobijene na osnovu više kliničkih studija u različitim državama.
Vakcine protiv kovida utiču na sterilitet – NETAČNO
Nijedna vakcina ne uzrokuje sterilitet, pa ni vakcine protiv Covid-19. Za ovu tvrdnju nema biološke osnove. Naprotiv, postoje teorije da vakcinacija moze da doprinese začeću time što stvara povoljne uslove kao na primer inflamaciju, koja je neophodna za implantaciju embriona.
U SAD je pre nekoliko godina započeta klinička studija gde se ispituje da li primanje vakcine protiv gripa dovodi do boljih rezultata pri vantelesnoj oplodnji. Takođe, poznato je da su mnoge žene koje su vakcinisane Covid-19 vakcinama naknadno zatrudnele.
Žene u većoj meri doživljavaju nuspojave nakon vakcinisanja – DELIMIČNO TAČNO
Iako postoje podaci koji ukazuju na izraženu razliku u nuspojavama, ovaj efekat je nedovoljno istražen i verovatno potiče od urođenih razlika između muškog i ženskog imunog sistema. Bez obzira na nuspojave, ne postoje indikacije da su vakcine više ili manje efikasne između polova.
Studija koju je u SAD radio CDC (Center for Diseases Control) pokazala je da je na 13,7 miliona vakcinisanih osoba, od kojih su 61 odsto bile žene, nuspojave prijavilo oko 7.000 ljudi. Među tim osobama 79 odsto su bile žene, što ukazuje na to da efekat češćih nuspojava kod žena postoji, ali da nije velik.
Vakcinu ne treba primiti najmanje šest meseci nakon prelezanog kovida – NETAČNO
Nakon preležanog kovida nivo zaštite od ponovne infekcije varira. Vakcinacija se preporučuje mesec dana nakon povlačenja simptoma jer štiti od ponovne infekcije, a potencijalno i od drugih sojeva koronavirusa.
Vakcinacija takođe olakšava simptome koji se zadržavaju kod izvesnog procenta ljudi nakon preležanog Covid-19, takozvani dugi kovid, a dokazano je i da smanjuje rizik od dugotrajnih komplikacija izazvanih infekcijom.
Vakcine nisu preporučljive za mlađe od 16 godina – DELIMIČNO TAČNO
Vakcine se moraju ispitati posebno u svakoj populacionoj grupi pre nego što ih regulatori odobre za upotrebu u tom segmentu stanovništva. Dosad su klinička ispitivanja većine vakcina kompletirana na osobama starijim od 18 godina. Fajzer vakcina je odobrena i za starije od 16 godina, a trenutno se na osnovu obavljenih kliničkih studija traži odobrenje te vakcine i za uzrast od 12 do 15 godina. Postojeće vakcine trenutno se ispituju i na deci starijoj od šest godina, tako da je pitanje vremena kada će biti odobrene i za mlađi uzrast.
Osobe alergične na penicilin ne smeju da prime vakcinu – NETAČNO
Vakcine su potpuno bezbedne za osobe koje imaju alergiju na antibiotike, uključujući i penicilin, kao i druge česte alergije (na primer, na hranu ili na polen).
Osobe starije od 65 godina ne bi smele da se vakcinišu svim vakcinama – NETAČNO
Za vakcine koje su odobrene od strane Evropske agencije za lekove (EMA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) nema gornje starosne granice. To znači da su vakcine bezbedne za sve starosne grupe iznad 18 godina, a Fajzer vakcina je trenutno odobrena za starije od 16 godina.
Vakcinisane osobe mogu da budu prenosioci virusa – DELIMIČNO TAČNO
Vakcinisane osobe i dalje mogu da prenesu virus, samo u manjoj meri. Vakcinacija smanjuje nivo virusa u telu, pa time i u gornjem disajnom traktu preko kojeg se virus prenosi. Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za lekove (EMA), vakcinisane osobe koje su naknadno izložene virusu imaju znatno manju verovatnoću da prenesu tu infekciju na nevakcinisanu osobu.
Žene koje planiraju trudnoću u bliskoj budućnosti ne bi smele da prime vakcinu – NETAČNO
Vakcinacija je bezbedna i preporučuje se ženama koje planiraju trudnoću, da bi zaštitile sebe i buduću bebu. Štaviše, prema najnovijoj preporuci Britanskog odbora za vakcinaciju, primanje Fajzer ili Moderna vakcine sada se preporučuje i trudnicama. Taj savet proizlazi iz kliničkih studija u SAD na oko 90.000 trudnica koje su primile jednu od te dve vakcine, bez ikakvih bezbednosnih posledica.
Dodatno, studija na više od 2.100 trudnica u bolnicama 18 zemalja potvrđuje da infekcija koronavirusom kod trudnih žena može da dovede do ozbiljnih komplikacija kod bebe, uključujući teška oboljenja, prevremeno rođenje, pa čak i smrtni ishod. Ovi rezultati naglašavaju da trudnice treba da se uključe u prioritetne grupe za vakcinaciju, kao i da se preduzmu mere ograničenja kontakta sa obolelima i smanji izlaganje infekciji.
Tome treba dodati i činjenicu da su vakcine potpuno bezbedne za dojilje, jer vakcinacija štiti majku, a imunski odgovor koji se stvara prenosi se preko mleka na bebu, pa se time i ona štiti.
Proizvođači vakcina protiv Covid-19 namerno ne objavljuju sve sastojke vakcine – TAČNO
Neke kompanije ne objavljuju sve detalje sastavnih komponenti u vakcinama, a razlog za to nije prikrivanje sastojaka, već zaštita intelektualne svojine. Ako je farmaceutska kompanija razvila specifičnu formulaciju uz veliko vremensko i finansijsko ulaganje, to znanje se patentira da konkurentske firme ne bi profitirale od iste tehnologije. Za primaoce vakcina to nema veliki značaj.
Vakcine su striktno regulisane od strane nezavisnih zdravstvenih organizacija, kao sto je Evropska agencija za lekove (EMA), koje pre autorizacije proveravaju bezbednost, kvalitet i količinu sastojaka u vakcinama, kao i u svim drugim medicinskim proizvodima.
Vakcine protiv kovida mogu da izmene ljudske gene – NETAČNO
Ni za jednu od postojećih vakcina protiv Covid-19 ne postoji biološki mehanizam koji bi omogućio da vakcina izmeni ljudske gene – za to bi bio potreban potpuno drugačiji dizajn, sličan genetskim terapijama. Postojeće vakcine deluju tako što privremeno “pozajme” ćelijsku aparaturu da bi se napravio virusni protein koji aktivira imuni sistem, ali se ne ugrađuju u DNK.
Osobe koje imaju antitela takođe treba da se vakcinišu – TAČNO
Prisustvo antitela na koronavirus ne garantuje zaštitu od infekcije, već je samo indikator da je osoba bila izložena virusu ili da je vakcinisana. Za zaštitu je bitna funkcija antitela – da li imaju sposobnost da neutrališu virus, što se može utvrditi posebnim laboratorijskim testovima. Standardno testiranje na antitela protiv koronavirusa pokazuje samo da li su antitela prisutna i u kojoj količini.
Najskorija analiza u Britaniji je pokazala prisustvo antitela (u manjoj ili većoj meri) kod svih osoba koje su primile jednu dozu AstraZeneka ili Fajzer vakcine. Međutim, nivo zaštite od Covid-19 infekcije tri nedelje posle prve doze vakcine je oko 65 odsto, nezavisno od starosnog doba.
Takođe, antitela su samo jedan od imunskih elemenata koji nas štite od infekcije. Bitnu ulogu igraju T limfociti, koji se mere samo u kliničkim uslovima. Postoje slučajevi gde su osobe bez antitela na koronavirus bile zaštićene od infekcije, što ukazuje na višestruke odbrambene mehanizme.
Vakcinacija se ne preporučuje ukoliko ste prehlađeni – NETAČNO
Vakcinacija generalno jača imuni sistem jer podstiče nespecifični, takozvani urođeni imunitet. To ima dodatni benefit jer može da doprinese odbrani od drugih slabijih infekcija kao što su prehlade. Uopšteno, vrlo je malo kontraindikacija za Covid-19 vakcinaciju. One se uglavnom svode na alergijsku reakciju na prvu dozu vakcine, što je inače izuzetno retka pojava.
Kod mladih je bezbednije preležati kovid, jer su simptomi blagi i prirodni imunitet je bolji od vakcine – NETAČNO
Iako starije osobe imaju veći rizik od razvijanja teškog oblika Covid-19, poznato je da koronavirus može da izazove teško oboljenje, pa i smrtnost kod osoba svih uzrasta. Sa pojavom novih sojeva sve je više obolelih među mladima i decom. Infekcija koronavirusom oštećuje ne samo pluća već i druge organe, a može da ostavi ozbiljne i dugotrajne posledice, kao na primer srčane probleme ili probleme sa memorijom, kako kod starijih tako i kod mlađih ljudi.
Nije isključeno i da je virus sposoban da ostane u organizmu i da se reaktivira. Imunitet posle infekcije može da bude kratkotrajan, čime se stvara mogućnost za ponovne infekcije. Nasuprot tome, vakcinacija je bezbedna i pouzdano dovodi do razvijanja imunske memorije za koju je dokazano da štiti od budućih infekcija.
