Istine i zablude o Evropskoj uniji

0

1. Više neću moći da pečem rakiju?

2. Više neću moći da zakoljem svinjče za 29. novembar?

3. Da li će svako jaje morati da ima oznaku kokoške koja ga je snela?

4. Više neću moći da pravim sir I kajmak?

5. Da li će moje povrće I voće morati da bude ravno I bez kvrga?

6. Da li domaći kolači moraju da imaju deklaracije?

7. Više neću moći da vozim traktor ceo dan?

8. Više neću moći da gledam popularne reklame poput "Red Bull daje ti krila"?

9. Moraću da recikliram I vibrator?

10. Da li ću dobiti alergiju od kovanice evra?

11. Da li će me poslodavac konsultovati o tipu čaja koji će se piti u kancelariji?

 

 

1. Više neću moći da pečem rakiju?
Netačno: EU ne zabranjuje proizvodnju alkoholnih pića za sopstvene potrebe.
Međutim, u slučaju njihove prodaje, a radi zaštite potrošača i njihovog zdravlja, moraju se poštovati evropski propisi o higijeni proizvodnje, deklarisanju proizvoda, kontroli kvaliteta, obaveznom izdavanju računa i sl.

 

2. Više neću moći da zakoljem svinjče za 29. novembar?

Netačno: Domaće klanje nije zabranjeno ako se meso upotrebljava za lične potrebe. Međutim, meso koje je namenjeno tržištu (pijace, mesare, prodavnice) mora poticati iz klanica i objekata za preradu mesa koji moraju poštovati evropske propise u pogledu higijene, testiranja na zarazne bolesti i humanog klanja životinja.

 

 

3. Da li će svako jaje morati da ima oznaku kokoške koja ga je snela?
Tačno: Evropska unija je donela je propis po kome svako jaje prodato na njenoj teritoriji mora da ima pečat sa oznakom načina proizvodnje, države porekla, roka trajanja kao i kokoške koja ih je snela.

Najnoviji propis kojim se reguliše označavanje jaja usvojen je da bi se jasnim i nedvosmislenim označavanjem potrošačima u EU omogućilo donošenje informisanih odluka. Neophodna je samo oznaka jedinstvenog broja proizvođača, pomoću koje se može ustanoviti način proizvodnje.

 

 

4. Neću više moći da pravim sir I kajmak?
Netačno: Ne postoji zabrana proizvodnje sira i kajmaka u EU, ali ako se ti proizvodi plasiraju na evropsko tržište, moraju se primjenjivati strožiji kriterijumi proizvodnje, poput higijenskih uslova proizvodnje i testiranja životinja na zarazne bolesti. Takođe, na pijacama moraju postojati hladnjaci ili prostorije s hlađenjem koje omogućuju čuvanje lako kvarljivih proizvoda.

 

 

5. Da li će moje povrće i voće morati da bude ravno i bez kvrga?

Tačno: Postoje različiti standardi kvaliteta povrća pa prema tome i različite klase povrća, koje su određene zato da kupci iz jedne države znaju kakav kvalitet povrća kupuju.

Standardi i klase jedino informišu trgovce i potrošače o osobinama i kvalitetu povrća koje se nalazi na tržištu. Ti standardi su u Evropskoj uniji jednaki standardima koje je utvrdila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

 

 

6. Da li domaći kolači moraju da imaju deklaracije?
Netačno: Direktiva 2003/89/EC ne zahteva da hrana koja se prodaje u restoranima ili na kioscima sadrži popis svih sastojaka. Hrana koja se prodaje zapakovana ili  nezapakovana na mestima za prodaju krajnjem potrošaču može biti izuzeta od strogih pravila označavanja, uz uslov da potrošač primi "dovoljno informacija". Način na koji se potrošaču pruža dovoljno informacija o hrani prepušten je odluci država članica.

 

 

7. Više neću moći da vozim traktor ceo dan?
Tačno: Istraživanja pokazuju da dugotrajno rukovanje ovom mašinom može prouzrokovati telesne povrede radnicima.

Svrha Direktive o fizičkim agensima (vibracijama) je da poboljša zdravlje i sigurnost radnika i da na taj način smanji troškove lečenja. Pravila koja postavlja spomenuta direktiva neće se odnositi na poljoprivrednike sve do 2014. Međutim, mnogo poljoprivrednika biti će izuzeto od pravila ako obavljaju samostalnu delatnost.

 

 

8. Više neću moći da gledam popularne reklame za hranu i piće?
Delimično tačno: Istina je da se zabrana, prema evropskom zakonu, odnosi samo na hranu i to samo ako reklamni slogan navodi neistine o zdravstvenoj ili prehrambenoj vrednosti hrane. U tom smislu slogan "Red Bull daje ti krila" i slični ne bi bili zabranjeni.

 

 

9. Moraću da recikliram I vibrator?
Delimično tačno: Direktiva o odlaganju elektronske opreme iz 2005. nalaže državama članicama da osiguraju vlasnicima elektronske opreme mogućnost (ali ne i obavezu) da, bez naknade, takvu opremu vrate prodavačima na recikliranje. Stara elektronska roba ne mora se vratiti.

 

10. Da li ću dobiti alergiju od kovanice evra?

Netačno: Neposredno pre nego što su novčanice i kovanice evra bile puštene u promet, u medijima se proširila vest kako su medicinska istraživanja potvrdila da nikl u kovanicama češće uzrokuje alergiju nego onaj u kovanicama nacionalnih valuta koje je evro zamenio.

A istina je da se nikl u jednakoj količini upotrebljavao za izradu kovanica u svim državama članicama evrozone i pre nego što je evro stvoren. Da bi se smanjila učestalost alergijskih reakcija, nikl se nalazi u unutrašnjosti kovanica evra a ne na površini, pa ne dolazi u dodir s kožom.

Čak su kružile priče i da novčanice od 10 evra utiču na potenciju muškaraca ali svi testovi koji su izvršeni pre puštanja novčanica u promet nedvosmisleno pokazuju da nijedna novčanica, niti kovanica, nemaju bilo kakvo negativno dejstvo po korisnike.

 

 

11. Da li će me poslodavac konsultovati o tipu čaja koji će se piti u kancelariji?

Delimično tačno: Direktiva o obaveštavanju i konsultovanju radnika predlaže da predstavnici radnika treba da budu informisani i konsultovani o aktivnostima kompanije i ekonomskoj situaciji, o očekivanim trendovima vezanim za radnu snagu i znatnije promene u poslovnoj organizaciji ili ugovornim obavezama.

 

12. Da li će EU će čuvati sve moje ljubavne SMS poruke?

Delimično tačno: Krajem 2005. godine počela je da kruži priča kako EU razmatra predlog da se sve tekstualne poruke koje se šalju budu, iz bezbednosnih razloga, pre svega odbrane od terorizma, čuvane dve godine.

Marta 2006. Evropski Parlament i Evropski Savet usvojili su direktivu usmerenu ka čuvanju podataka o saobraćaju tj. detaljima o vremenu i mestu komunikacija, kao i pozivanih brojeva. Ovo je neophodno organima reda i mira kod istraživanja ozbiljnih zločina i terorističkih aktivnosti otkrivanjem veza između ljudi i događaja. Ova Direktiva se ne odnosi na sadržaj komunikacije.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here