Savez Srba u Italiji je u okviru Dana srpske kulture organizovao promocije italijanskog izdanja poznatog stripa “Dobro došli na Kosovo”. Promocije su organizovane u saradnji sa Generalnim konzulatima Srbije iz Trsta i Milana i Opštinom Vićenca, a održane su u Muzeju stripova u Milanu, prostorijama Opštine Vićenca i u Generalnom konzulatu u Trstu.
Celokupan iznos (750 evra) od prvih 50 prodatih stripova Savez Srba u Italiji je namenio Narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji i udruženju “Majka devet Jugovića” Eparhije raško-prizrenske, kojima skromno pomaže već šest godina.
Posle francuskog i srpskog izdanja, na Vidovdan, ove godine publikovano je i italijansko izdanje stripa izdavačke kuće Medžik pres. Strip je kreirala scenaristkinja, Italijanka Simona Mogavino, koautor je Nikola Mirković iz Pariza, stručnjak za geopolitiku i humanista. Dizajner je Đuzepe Kvatroki, profesor poznate škole stripa u Milanu. Koloristi su Hose Luis Rio, koji je nažalost preminuo u toku izrade stripa i Salvatore Bevakua. Na promocijama su govorili Simona Mogavino, Nikola Mirković i Đuzepe Kvatroki. Oni su publici pisali posvete na kupljenim stripovima, dok je Kvatroki svakom čitaocu posebno naslikao ilustraciju sa posvetom.
Promociju u Muzeju stripova otvorio je direktor muzeja Luiđi Bona, a prisustvovala je i Radmila Selaković, generalni konzul Srbije u Milanu.
– Ovo je idealno mesto za prvu promociju ovako značajnog stripa čija tema je važna i nije laka. Ovaj strip je jedan od najzahtevnijih za realizaciju koji je naš muzej ikada imao. Jako smo srećni da ovde promovišemo italijansko izdanje i nadamo se da će kroz ovakav vid komunikacije priča o Kosovu čitaocima omogućiti da vide i prepoznaju istinu – istakao je Bona.
Dušan Aleksić, predsednik Saveza Srba u Italiji je zahvalio Muzeju stripova na saradnji, svim prisutnima, kao i autorima stripa, naročito Nikoli Mirkoviću koji je idejni tvorac projekta i koji je doputovao iz Pariza na promocije.
– Naša organizacija ima za cilj da spoji i približi Srbe koji su poreklom iz različitih krajeva, a žive u Italiji, upravo kroz ovakve događaje u kojima se trudimo da na najbolji način predstavimo naš narod ovde. Takođe nam je cilj da na najbolji način prenesemo i patnju koju nosimo u sebi, zbog stradanja u ratovima, da upoznamo Evropu sa nepravdom koja nam je naneta, kako bi nas bolje razumeli zašto govorimo da je Kosovo i Metohija srce Srbije. U 21. veku na Kosmetu i dalje postoje enklave u kojima žive ljudi orgađeni žicom – istakao je Aleksić.
Program je vodila Jelena Vasiljev, akademski vajar koja u Milanu živi i radi kao profesorka umetnosti.
Promocija u Vićenci organizovana je uz podršku lokalnih vlasti. U ime gradonačelnika prisustvovali su odbornici Mateo Toseto i Leonardo de Marko, koji izuzetno cene srpsku zajednicu u tom gradu. Program su, odeveni u narodnu nošnju, otvorili mladi članovi udruženja Sloga iz Vićence i Basana del Grape. Aleksa Aleksić i Tamara Dolić su otpevali “Suza Kosova”. Pušten je video-snimak kojim se Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, obratio publici i uputio podršku u promociji stripa. Podsetio je da nekad jedna slika vredi više od hiljadu reči, a da jedan strip može da vredi više od hiljadu knjiga i ima mnogo veći efekat i uticaj nego sve knjige koje govore o svemu što se našem narodu desilo u poslednjem ratu.
– Ovaj strip široj italijanskoj publici može da približiti realnost i istinu koju mi poznajemo – istakao je Gujon.
Rat, drama, pomirenje
Simona Mogavino ne krije da je strepela posle poziva da napiše priču, pre svega zato što je malo znala “o krvavom ratu koji se odigravao samo sat leta od mog doma”. Bilo je to tragično i bolno iskustvo za nju.
– Šest meseci sam bukvalno uronila u sve što se ticalo rata na Balkanu. Beležila sam sve vrste informacija, slike i video-snimke. Nije bilo ni malo lako. Otkrivati, iz dana u dan, neopisive zločine, surove, često neznane, slomilo mi je srce i izazivalo mučninu. Čak sam se i stidela: kako je bilo moguće da nisam znala za tu dramu? Posle šest meseci istraživanja, nisam više imala nijednu sumnju: morala sam da ispričam barem mali deo tog rata. Stalo mi je da poručim da na Balkanu nisu bili samo dobri ili samo zli, nego je bio samo rat. Duboko me pogađa sudbina Srba na Kosovu i nadam se da će uskoro ponovo pronaći mir… posle toliko vremena su to zaslužili, zar ne? Poruka koju sam želela da prenesem u stripu je samo jedna reč: pomirenje.
Simona je dodala da je i njoj cilj da se kroz ovaj strip Italijanima približi istina, jer zaista mnogi ne znaju ništa o tome.
Konačno se videli uživo
Nikola Mirković je prvo na francuskom napisao knjigu “Mučeničko Kosovsko” koja je prevedena na španski i italijanski jezik. U njoj je sa geopolitičke strane preneo realnost i istinu koja se dešava na Kosovu, ali i bogatu istoriju i kulturne znamenitosti naše srpske pokrajine. Zatim je došao na ideju da se izda strip koji će da govori o običnim ljudima.
– Iako dobro poznajem našu istoriju, nisam scenograf i za ovako nešto bili su potrebni profesionalci, koji razumeju tehniku i umetnost stripova. Pitao sam jednog prijatelja da li poznaje stručnjake za stripove i on mi je preporučio Simonu i Đuzepea. Sve smo to uradili zajedno putem interneta, danas smo se prvi put lično sreli i jako sam srećan zbog toga. S obzirom da sam predsednik humanitarnog udruženja Zapad-Istok, čiji cilj je da ujedini istočnu i zapadnu Evropu, ponosio sam se da na stripu radim sa dvoje Italijana, jednim Špancem i francuskim izdavačem – rekao je Nikola na promociji u Vićenci.
Teška priča
Đuzepe Kvatroki, grafički dizajner i profesor poznate škole stripa u Milanu kaže da ga je pozvala Simona.
– Bio sam vrlo zaiteresovan za temu, pročitao sam priču koja je u meni izazvala jake emocije. Uradio sam prve probe i onda počeo da istražujem o ličnostima u stripu, što je bilo komplikovano zbog različitih i nezgodnih situacija u kojima su se nalazili. Tok priče je postajao sve teži, a izdavač mi je dao potpunu slobodu da ih naslikam kako mislim da je bolje. Atmosfera priče bila je sve napetija i brutalnija i trudio sam se da što bolje kroz crtež prenesem situacije koje su bile vrlo raznovrsne. Jako sam ponosan da sam radio na ovako važnoj i komleksnoj priči.
Uručene plakete
Promociju u Generalnom konzulatu Srbije u Trstu otvorila je Ivana Stojiljković, generalni konzul koja je zahvalila autorima stripa i na delu i prisustvu.
– Čestitama autorima na realizaciji ovako značajnog projekta koji će nam pomoći da italijanskoj publici približimo istinu o našem narodu. Želim da istaknem i značaj Saveza Srba u Italiji koji okuplja 13 udruženja i koji već petu godinu za redom organizuje Dane srpske kulture u Italiji, ove godine zahvaljujući i podršci i pokroviteljstvu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Soiljković je pozdravila sve prisutne, među kojima su bili mnogi zvaničnici opštinskih vlasti i predstavnici regije Friuli Venecija Đulija.
Zatim su umetnički program priredili mladi članovi SKUD Pontes-Mostovi iz Trsta. Program su vodili Lidija Radovanović i Jovan Sovilj. Govorili su autori stripa, a na kraju programa publiku je preko video-snimka ponovo pozdravio Arno Gujon.
Dušan Aleksić je u znak zahvalnosti srpske zajednice u Italiji uručio plakete autorima stripa, opštinama Trst i Udine, generalnom konzulu Ivani Stojiljković, protojereju stavroforu Rašku Radoviću parohu tršćanskom, jereju Dušanu Đukanoviću parohu u Udinama, Crkvenoj pravoslavnoj opštini iz Trsta i Jeleni Glišić, sekretaru Saveza.
Moj dug Srbiji
Predgovor za italijansko izdanje napisao je Toni Kapuoco, novinar, pisac, bloger i TV voditelj koji je, između ostalog, izveštavao sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji, Somaliji, Avganistanu. U promocije se uključivao onlajn preko Skajpa i razgovarao sa publikom.
– Jako sam zadovoljan što sam napisao predgovor za tako kvalitetan strip, i u grafičkom pogledu, i u sadržaju priče koja zaslužuje pažnju. Želeo sam to da uradim i zbog Italije, koja bez obzira na to što je bliska sa srpskom zajednicom, ipak ima “crnu rupu”. Italija o Srbiji zna puno sa turističke i sportske strane, ali vrlo malo o istoriji, starijoj i skorašnjoj. Svi mi Italijani, imamo dug prema srpskom narodu, a ja i lični dug prema Srbima. Bio sam poslat od velike privatne medijske kuće u Beograd u vreme medijske kampanje u vezi bombardovanja 1999. Ta kampanja je na bestidan način nazvana “Humanitarni rat”, a ja sam tamo video horor. Greške se prave iz neznanj,a a bombardovanje voza u Surdulici, pogrom Srba sa Kosova, bombardovanje kineske ambasade, kasetne bombe nisu greške. Tada sam pokušavao da prenesem istinu koliko sam bio u mogućnosti, a srpske institucije su se prema meni pristojno odnosile – istakao je Kapuoco kome je plaketa Saveza Srba poslata na kućnu adresu.
