Možete ih sresti svuda, ima ih na hiljade, u parkovima, na ulicama, oko džamija. Čak i unutar Aja Sofije (nekada crkve, zatim džamije, a danas najpoznatijeg istanbulskog muzeja) žive desetine mačaka.

Nema kutka Istanbula gde se mačka ne oseća kao kod kuće. Svuda su postavljene posudice za vodu, ljudi im ostavljaju hranu, a one su zauzvrat pitome i umiljate kao pravi ljubimci.

Ljubav prema mačkama u Turskoj nije novijeg datuma. Legenda kaže da je jedna mačka spasila život proroka Muhameda, posle čega je on pomazio po leđima da joj zahvali i tako dao sposobnost svim mačkama da se uvek dočekaju na noge. Postoji i narodna izreka koja kaže da onaj ko ubije mačku mora da podigne džamiju kako bi se iskupio za greh.

U devetnaestom veku mačke su uzgajane da bi grad branile od najezde pacova u kanalizacionom sistemu koji se širio. Pre toga, istrebljujući te iste pacove, pomogle su da Istanbul preživi najteže nalete kuge.

U digitalnoj eri, ljubav prema mačkama pokazuje se drugačije. Desetine profila na društvenim mrežama posvećene su istambulskim mačkama i svakodnevno objavljuju njihove fotografije. Snimljen je i film o njima, a gomila tutorijala na jutjubu prikazuje kako im sagraditi sklonište, gde im ostaviti hranu i kako brinuti o njima.

Centar Istanbula, kad je reč o mačkama, jeste kvart Džihangir. Bande šarenih mačaka mogu se sresti na ulicama ili kako se odmaraju u kafićima ili na haubama automobila. Lokalni restorani i mesare sakupljaju ostatke hrane koji se posle dele uličnim mačkama. U jednoj ulici, kraj puta, parkiran je stari napušteni plavi BMV u kome im preko leta ostavljaju hranu, a koji zimi služi kao zaštita od hladnoće i snega.

Često ljudi iz drugih delova grada dolaze u Džihangir i tu ostavljaju svoje neželjene ljubimce jer znaju da će tamo biti zbrinuti.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here