Pevačica Zlata Petrović otvorila je dušu u iskrenom razgovoru, te je otkrila nove detalje iz svog života.
Zlata se na samom početku razgovara dotakla svojih teških trenutaka u životu.
– Život je hteo tako kako je išao, nisam nikad imala spisak želja… Rodila sam se, dobila sam tu neku jačinu, ja jesam niska žena, ali imam tu neku jačinu da se i sama pitam nekad odakle mi ta snaga. Shvatila sam kroz vreme da život nije uopšte lak. Jako malo plačem zbog sebe, ali najviše sam plakala kada sam izgubila svoje roditelje, ali i kada sam se razvodila od svojih muževa. Tu bol i tugu ne mogu da uporedim ni sa čim drugim. Razvod je jednostavno što morate da preživite, da otpatite, nema šanse koliko se smejali da vam bude lako – priča Zlata.
Petrovićeva se osvrnula i na svoje detinjstvo, pa progovorila o majci, koja je bila poročna.
– Poželela bih svim generacijama moje detinjstvo. Kada nemaš mnogo, ti ideš da ostvariš to što nemaš i boriš se. Nismo bili mnogo siromašni, mama je pevala, očuh je svirao, ali mama je volela kocku. Jedan dan smo imali džak para, drugi dan ni cvonjka. Takav kod je imala… Ona je bila sve! I domaćica, i majka, sve, ali mora da postoji nešto što ruši tu divnu sliku. Sada su ti poroci u neku ruku i moderni, ali tada to nikako nije bilo primer. Izgubila je sebe, izgubila je život, ali kada vratim film, tako je moralo da se desi. Nedostajala mi je majka, nije bila kući, pevala je, bila je odsutna… Falilo je te neke čudne ljubavi. Naravno da su nas roditelji grlili i ljubili, ali sve te stvari koje je morala majka da radi u kući, radila sam ja. Mesila hleb, hranila stoku… Ipak, nisam njenom željom krenula da pevam, niti svojom, već Božjom – kaže pevačica.
Zlata je otkrila i da se prvi put nije udala svojevoljno, već je taj brak bio isplaniran.
– Nisam se udala svojevoljno, u selu je bio običaj da se udaš za nekoga koga čak i ne poznaješ. To nije bio neko koga sam ja volela, u koga sam bila zaljubljena. Nisam ni znala da treba da se udam, samo su došli tri dana pre svadbe i rekli mi da ću se udati. Plakala sam, kukala na sav glas… Moja majka je Ciganka, to je tada tako bilo, sklapali su se brakovi, moji su gledali da su oni domaćini, da imaju lepo domaćinstvo, a opet, oni su gledali da imaju neku vrednu i lepu devojku. Udala sam se sa 15 godina. Nek mi ti ljudi oproste, i taj dečko, on sad ima svoju porodicu, ali tu nije bilo emocije – otkriva pevačica, pa nastavlja:
– Mene niko nije ništa pitao, ja plačem, ali nisam mogla protiv svojih roditelja. Ja ne znam ni kako izgleda to selo gde idem. Nisam znala šta će sa mnom raditi i šta će biti… Taj dečko je stvarno bio divan. Otkad sam se rodila i verujem da će tako biti do kraja života, ja uvek idem emocijom. I on je bio tada 15 godina, viđam ga povremeno i njegove ćerke, pozdravljamo se. On je čak možda i najklepši momak sa kojim sam bila, ali sam pobegla od njega, ostala sam trudna, pobegla sam u Beograd kod tetke, majka je shvatila da nema kud, i šta ću, ja svoj greh nosim do kraja života, ali htela sam da se otarasim toga i jedan otišli smo kod jednog čoveka u četvrtom mesecu da aboritram. To nije bilo pod anestezijom, bilo je na živo, ćutala sam i posle toga otišla u kafanu da pevam. Nikad neću zaboraviti zelenu boju, to dete je bilo maltene živo, žene znaju to, a ja sam bila u toj nekoj zelenoj haljini i samo je mleko krenula da teče iz mojih grudi… To je moj greh koji je samo moj, možda da sam bila u nekim drugim godinama to ne bih uradila, ali to je tada bilo presudno za moj život. Nakon toga je bilo ili pevanje ili da me ponovo udaju – zaključuje Zlata kroz suze u emisiji “Premijera – Vikend Specijal”.
