Nedavno su čitaoci “Vesti” imali priliku da upoznaju Sanju Fomičov koja je vodila program tokom predstave “Junaci Gvozdenog puka” u Tjieneu, nedaleko od Vićence i kada je intervjuisala članove humanitarne organizacije “Koreni” prilikom slanja humanitarne pomoći na Kosovo i Metohiju.
Svoju ispovest od najranijih godina detinjstva, mladosti i mladalačkog poleta do napuštanja domovine, Sanja opisuje sa entuzijazmom, ali istovremeno i sa velikom nostalgijom za pragom rodne kuće i sa primesom gorčine zbog prvog susreta sa tuđinom, koja joj nije nimalo lako pala; bez podrške okoline morala je da se ambijentuje i integriše u novu sredinu, čiji jezik ne zna.
– Rođena sam u Vranju 04.11.1984 godine. Potičem iz stare vranjske familije “Kumanovci” i odrasla sam u radničkoj porodici sa još dve sestre, Majom (1986) i Jelenom (1993).
Moj otac, Goran, po zanimanju je bio varioc, a majka Rozika šnajderka i dugogodišnji radnik Simpa. Po struci sam Ekonomista, na smeru Marketing (Ekonomski fakultet u Nišu). Osnovnu školu “Dositej Obradović” i srednju ekonomsko-tehničku školu “Dimitrije Tucović” završila sam u Vranju sa odličnim uspehom. Dodatna zanimanja su mi bila karate, čitanje i pisanje poezije, šetnje u prirodi, istraživanja iz prošlosti – arheologija, kulinarstvo, baštovanstvo, krojenje i šivenje.
Za vreme studiranja (2008.godine) počela sam, honorarno, da se bavim novinarstvom. Svoja prva znanja i iskustva iz oblasti novinarstva stekla sam u redakciji Nezavisne televizije 017 iz Vranja čiji je glavni urednik bio dugogodišnji vrlo uspešan i cenjen novinar Radoman Irić, i kroz brojne ciljne i profesionalne seminare i radionice (BBS, DW, OEBS).
Na istoj televiziji Sanja se oprobala i kao voditeljka i autorka dve emisije “Vroom” – emisija o tinejdžerima i društvenom životu i “Slike našeg grada” – emisija iz oblasti kulture.
– Zahvaljujući divnim kolegama pored kojih sam učila i radila zavolela sam ovaj posao i nosim ga u krvi i dan danas. Nakon nekoliko godina odlučila sam da se oprobam u pisanom novinarstvu i postala sam deo snažne i profesionalne redakcije nedeljnika “Vranjske”, vlasnika Vukašina Obradovića. Tu sam pisala kratke članke iz različitih i, u datom trenutku, bitnih tema (medicina, zdravlje, kultura, lepota, društvo). I to nije sve. Tokom skoro sedmogodišnjeg rada u oblasti novinarstva radila sam i kao prezenter vesti i autorka radijske emisije “Mladi europutokazi” u Bujanovačkom “Ema” radiju (projekat finansiran sredstvima EU).
Sanja osniva svoju privatnu plesnu školu
Godine 2010. odlučila sam da pokrenem svoju plesnu školu, i da na taj način, nastavim sa dugogodišnjom familijarnom tradicijom mojih stričeva Perice Veličkovića (nekadašnja plesna škola “Promenada”) i Tomislava Trajkovića (plesna škola “Bolero” – postoji i danas) koji su više od 30 godina u Vranju širili znanje o latinoameričkim plesovima. Kao predsednica i instruktorka Udruženja “Top Dance” a uz pomoć i podršku jednog od učenika mog strica, Dragana Nisića (plesača i instruktora), radila sam na promociji zdravog načina života kroz igru i ples među decom i odraslima; na širenju ponude na teritoriji Pčinjskog okruga, u tom trenutku, aktuelnih plesova sa svetske scene (salsa, bachata, merengue i ostalo); na razvoju svesti o značaju fizičkog vežbanja i pozitivnih efekata muzike i pokreta na zdravlje; na promociji latino američkih i standardnijih plesova kroz realizaciju na desetine različitih projekata lokalnih samouprava, opština i ministarstava. Za vreme funkcionisanja Udruženja (2010-2017) svoje prve plesne korake i rekreativnu plesnu nastavu prošlo je više od 380 dece i odraslih.
Najlepša Sanjina uloga
– Najlepšu i najvažniju ulogu u svom životu – ulogu majke – dobila sam 2015. godine kada se rodio moj sin prvenac, Mateja. Od tada moj život kreće sasvim drugačijim putem. Druga dva blaga, devojčice Lilu i Polinu dobila sam 2018. i 2020. godine. U Italiji sam od avgusta 2018. godine. Zahvaljujući mom suprugu Saši Fomičovu, njegovim savetima i razumevanju, uspela sam da lakše prihvatim promenu okruženja.
Napuštanje domovine je korenita promena
Nakon dolaska iz Srbije u Italiju polovinu godine provela sam u razočarenju u realno stanje koje sam zatekla na ulicama Vićence i u saznanjima kroz životne priče mnogih ljudi koje sam u to vreme upoznala. Najveću snagu i motivaciju u tom trenutku davala mi je moja, tada tek rođena Lila. Želela sam da joj omogućim zdrav ambijent za odrastanje u pravim vrednostima. Međutim, svesna činjenice da sam u drugoj državi u kojoj vladaju neka druga pravila i zakoni i da ono na šta sam navikla u Srbiji (prvenstveno mislim na odnose sa ljudima, pomoć i razumevanje, podršku) ovde nema i da bukvalno sve zavisi od mene i mog supruga, odlučila sam da život “kreiram” po svojoj meri u okolnostima u kojima se nalazim. Malo sam istraživala i shvatila da ono čime sam se bavila u Vranju jeste nešto što fali našoj zajednici ovde. Sva ponuda naše zajednice ovde zasnivala se isključivo na folkloru, na odlazak u crkvu i na učenju srpskog jezika, što je zaista lepo. Međutim, u tom trenutku, sa bebama i bez pomoći rodbine, meni je bila potrebna neka druga vrsta podrške. Do 2021. godine vreme sam uglavnom provodila kod kuće sa decom, i na dodatnim edukacijama iz oblasti Marketinga. U ovom trenutku pohađam edukaciju za fiskalnu asistenciju (obožavam ekonomiju kao osnovno obrazovanje).
Ono što je karakteristično za mlade majke sa malom decom je osećaj nemoći i beznadežnosti, jer se osećaju zapostavljene i usamljene, pogotovu u prvom periodu dolaska u Italiju.
– Kao i većina žena sa malom decom ovde, nisam uspela da pronađem posao koji bih lepo uskladila sa obavezama oko dece i kuće. Jedini način da uspem da radim i da se maksimalno posvetim svojoj deci bio je da otvorim svoju plesnu školu “Sanja dance academy” u mestu Thiene. Tako će moja deca moći da budu sa mnom i dok radim, a ja ću moći da se posvetim onome što volim. Najpre sam počela sa kursevima plesa za odrasle, a u septembru 2024. i sa kursevima klasičnog i kreativnog plesa za decu. Do sada je osnovne kurseve kod mene pohađalo oko 50-ak odraslih i oko 15-oro dece. Moj glavni cilj je bio da ponudim našoj srpskoj zajednici nešto potpuno drugačije i novo pod povoljnijim uslovima od ostalih aktuelnih škola. Znajući da srpske porodice imaju više od jednog deteta odlučila sam da našoj deci ponudim edukaciju po nižoj ceni od svih ostalih, uz dodatne povoljnosti od kojih je jedna da porodice sa tri i više deteta dovedu treće i četvrto dete potpuno besplatno. Prošle godine odlučila sam se za korak dalje. Želela sam da sebi za 40-ti rodjendan poklonim nešto jedinstveno. Odlučila sam da to bude Centar multikreativnih radionica za našu srpsku decu ovde, ali i za sve ostale zainteresovane. Moju ideju podržali su divni ljudi iz uprave Humanitarne organizacije “Koreni”, Vidoslav Ćetojević i Dejan Kusalo, koji su videli potrebu za jednom ovakvom organizacijom. Tako se 4. novembra 2024. godine rodila i “Serbona” – otkriva naša sagovornica, Sanja Veličković Fomičov.
Verujem da ćemo dobiti poverenje i podršku
Serbona je centar multikreativnih radionica u mestu Thiene u blizini Vićenze. Serbona je humanitarni projekat srpske zajednice pod krovom humanitarne organizacije “Koreni” iz Verone. U centar Serbona svi roditelji iz mesta Thiene i okoline mogu dovesti decu i biti sigurni da će deca dobiti maksimalno profesionalnu edukaciju i brigu. U Serboni se uči:
– Srpski jezik, kultura i tradicija; grčki i engleski jezik; krojenje, šivenje, tkanje; vožnja rolera; folklor i ples; dvojezično čitanje; kreativno oslikavanje predmeta i garderobe; kreativno izražavanje i gluma; socijalizacija, asertivnost, drugarstvo; horsko i opersko pevanje i još mnogo toga. U našem centru deca mogu dobiti i pomoć oko domaćih zadataka i obnavljanja gradiva. Ta usluga je u italijanskim udruženjima preskupa (jedan čas se plaća po 15-20€) a svi smo svesni zašto smo ovde i koliko nam je bitno da budemo pažljivi sa novcem. Ne bih izostavila ni humanitarni aspekt – svake godine ćemo svi zajedno iznenaditi i usrećiti neko dete u Srbiji ili gde god to bude bilo potrebno. Verujem da ćemo dobiti poverenje i podršku – ističe Sanja Fomičov.
