Snežana je godinama u otadžbini gradila, a na kraju je doživela da u svoju kuću ne sme da se vrati, jer se i za goli život plaši. Njena priča je neobična i po tome što je pre odlaska u Nemačku bila sekretarica Tihomira Đorđevića, zamenika opštinskog javnog tužioca u Pirotu, koji će, kako ona veruje, biti glavna prepreka njenim naporima da dođe do svojih pokradenih stvari i kažnjavanja pljačkaša koji su joj orobili kuću.
Komšinica preti
– Za sve događaje u vezi prve krađe i napada na moga sina vezana je i moja komšinica Gorica (prezime joj ne znam). Ona mi je pretila posle prve krađe, a i kasnije 2013. godine. S njom sam imala i sukob oko kontejnera. Taj put sam je nazvala lopovom, a ona me tužila. |
Snežana je sa suprugom Blagojem u Nemačkoj živela od 1973. godine. Blagoja je 2012. umro, a ona, iako penzionerka, u svoju kuću u Pirotu, kako tvrdi, ne sme da se vrati zbog pretnji. Kuću su joj tri puta pljačkali, a u poslednjoj provali veoma je i oštećena.
Prva pljačka
Njena stradanja počela su prvom pljačkom koja se dogodila 1993. Tražeći pravdu pokušala je kod više institucija i ličnosti u zemlji, a kada joj niko nije pružio sigurnost, u očaju je pozvala i "Vesti".
– U prvoj pljački lopovi su u kuću provalili i odneli sedam skupih pirotskih ćilima, muzički stub fišer i još mnogo toga što je moglo lako da se proda. Ćilimi su mi uspomena od pokojnih roditelja. Stub je pronađen ispod prozora, a savesni inspektor Igić utvrdio je da je provalu izvršio Vladica Todorović s kompanjonima Pericom, Draganom i Bojanom. Inspektor Igić je utvrdio činjenice i pripremio tužbu i možda bi sve i išlo putem pravde i raspleta, da tadašnji javni tužilac Tihomir Đorđević nije bio teča osumnjičenog Vladice Todorovića – priča Snežana.
Ona naglašava da dobro zna metode rada svog bivšeg šefa.
– Inspektor Igić uredno je pripremio tužbu, ali javni tužilac umesto da tužbu primi i po njoj postupi, inspektora Igića zajedno s još dvojicom je suspendovao. Igić mi je, sluteći šta sledi, savetovao da se umirim i pljačku zaboravim. Nisam mogla. Oni pljačkaju i uništavaju 30 godina Blagojevog i mog života, a ja da ćutim i trpim. Lopovi su viđeni kako ukradene ćilime prodaju. Sve se videlo i javno znalo, a savesnom inspektoru daju otkaz. Ne očekujući pomoć vlasti, protiv Vladice Todorovića koji je viđen da ćilime prodaje, podnela sam građansku tužbu Opštinskom sudu. On je u međuvremenu otišao u vojsku, a na sudu se kao zastupnik pojavljuje njegov otac Dragče Todorović, koji je u srodstvu sa tužiocem Đorđevićem, koji u svojim spletkama ide još dalje. On Todorovića savetuje da na sudu kaže da su sporni ćilimi njegovi (tužiočevi) – kao na traci iznosi događaje naša sagovornica.
Ona se potom vratila u Nemačku i te 1994. godine sve je stalo.
– Nikakvo obaveštenje od suda nisam dobila. Očigledno, Đorđević je postupak i po ovoj tužbi obustavio – kaže Snežana.
Ćilim u kući policajca
|
Odgovori prazne priče
– Njihovi odgovori su samo obavesti i priče. Nigde nema podatka o postupku i presudi. |
Prilikom sledećeg dolaska u Pirot, Snežana doznaje da je Vladica Todorović prodao šest ćilima, a da je njegov kompanjon Perica sedmi poklonio policajcu Ljubomiru Cvetkoviću.
– Na predlog da pomoć zatražim baš od policajca Cvetkovića, otišla sam do njegove kuće. On nije bio tamo, ali kada je njegova supruga otvorila vrata, na zidu sam videla svoj ćilim. Događaji koji su sledili pokazali su da sam se obratila na pogrešnu adresu, jer su policajac Cvetković i tužilac Đorđević zajedno radili na zataškavanju krađe. Po povratku u Nemačku uz pomoć ovdašnjih pravnika podnela sam tužbu sudu u Beogradu. Dobila sam obaveštenje da je postupak u toku i da predmet vodi izvesni Nedić. Međutim, konci se i ovde mrse jer je beogradski advokat Predrag Jovanović, koji je ranije radio kao pisar u sudu u Pirotu, pod uticajem tužioca Đorđevića uspeo i ovaj postupak da obustavi – naglašava Snežana.
Postupak u Beogradu miruje, ali ne miruju događaji vezani za krađu o kojoj se sve zna, a nikako da se pravno reši. Sledeće 1995. godine, na godišnjem odmoru Snežaninog sina su napali pivskom flašom, pa je teško povređen završio u bolnici.
– Počinilac je oslobođen, iako se napad dogodio na javnom mestu. Posle žalbe Ministarstvu policije sve se završilo premeštajem policajca Ljubomira Cvetkovića, oca devojaka sa kojima se družio napadač na moga sina.
Druga pljačka
Posle svega ovoga Snežana se uplašila za porodicu i svoj život, pa do avgusta 2000. godine, kada je posle svadbe njenog sina izvršena nova pljačka, nije ništa preduzimala.
– Po povratku u Nemačku posle svadbe, nismo se pošteno ni odmorili, stiže nam vest o novoj pljački. Provale nije bilo. Navodno, lopovi su ušli kroz prozor koji nije bio dobro zatvoren. Odnet je muzički stub fišer, koji sam iz ranije krađe dobila isečen, i novi aiva koji smo kasnije kupili. Odneseno je i mnogo drugih stvari, među kojima i dve skupe ogrlice. Istragu je vodio inspektor Bojan Džunić sa kolegom kojem ime ne znam. On je uporno tvrdio da su krađu izvršili nepoznati narkomani. Čak je donosio i neke ključeve i pravili su komediju na moj račun. Komšije su rekle da sve znaju, ali "ništa nisu videli". Krivci su i ovaj put bili poznati, ali uzalud – očajna je Snežana.
Treća pljačka
|
Suprug umro čekajuću pravdu – Sve ovo proživljavao je i moj Blagoje, ali je trpeo i gutao dok nije oboleo i umro ne dočekavši ni povratak ni pravdu. Ko zna kako ću i ja završiti. Dole imam kuću, a ovde moram da preživljavam sa malom penzijom. Nisam bogata, ipak bih materijalnu štetu nekako i pretrpela, ali Blagojev televizor i mamine ćilime nikako ne mogu da prebolim. A više od svega boli me to što se ovakve stvari događaju u mojoj Srbiji – naglašava razočarana Snežana. |
Ove godine, 3. januara, treću provalu otkrila je devojka koja je došla da popiše struju. Našla je provaljena ulazna vrata, a kad je došla policija, utvrdili su da su vrata polupana i na dnevnoj i spavaćoj sobi. Očigledno nije se radilo samo o pljački već i o namernom, osvetničkom uništavanju. Nisam bila dole, ali prema rečima moga brata, on je primetio da nedostaju muzički stub blaupunkt, poslednja dva mamina ćilima, DVD, 1.500 evra i plazma televizor samsung koji sam dovezla zajedno sa kovčegom supruga Blagoja. On je strašno voleo taj televizor, a lopovi su ga odneli – kazuje Snežana, koja pri pominjanju televizora i ćilima počinje da jeca i da se guši u suzama.
– Očajna, napisala sam pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova (lično tadašnjem ministru Dačiću), a 20. januara i Okružnom javnom tužilaštvu u Pirotu. Prema nekim informacijama Savezni MUP je reagovao i moje pismo je, navodno, stiglo u policiju u Pirot. Inspektor Marko kog sam pozvala rekao mi je da je pronađen DVD i naglasio da je provalu izvršio mali Rom koji uređuje naše dvorište. Naravno, najlakše je reći da je on, jer moćnici znaju "da uvek puca gde je najtanje". Ispričala sam vam sve ovo. Hvala vam, ne znam koliko će mi to pomoći, ali mi je u duši lakše. Možda će moj slučaj, objavljen u novinama, bar malo doprineti suzbijanju korupcije i kriminala – završava naša sagovornica.
