Ispovest iz Ukrajine: Mirne komšije postaju ubice

    0

    Proruski aktivista sa svoja dva psa patrolira Donjeckom i čuva barikade
     

    Kada su počele prve demonstracije na kijevskom Majdanu, retko ko je od žitelja istočne Ukrajine mislio da će se sukobi preneti i na njihove ulice, a kamoli da će prerasti u pravi rat. A građani kažu da je u pitanju baš rat, i to onaj najgori – građanski.

     

    "Bilo je sitnih komšijskih nesuglasica, ali smo svi godinama živeli u miru. Ne mogu da verujem da su do juče mirni ljudi uzeli oružje u ruke. Ima uličnih borbi i često se čuje pucnjava", kaže Konsukov.

     

    On naglašava da mu izuzetno teško pada činjenica da sada mora da razmišlja kog su porekla njegove komšije i da pazi kojim ulicama svog rodnog grada prolazi. Pored povremenih uličnih sukoba, dolazi i do sukoba proruskih aktivista i specijalnih jedinica ukrajinske vojske, ali čini se da građane ipak najviše muče finansijski problemi. Plate kasne, penzije su smanjene, a ljudi masovno ostaju bez posla.

     

    Čovek došao da se izjasni na referendumu o nezavisnosti i ubijen ispred glasačkog mesta u mestu Krasnoarmejsk u Donjeckoj oblasti
     

    Donjeck je tradicionalno bio industrijski grad čije je stanovništvo uglavnom radilo u mnogobrojnim fabrikama za proizvodnju metala, teških mašina, hemije, a veoma su angažovani i u poljopriverednoj proizvodnji.

     

    Pre samoproglašenja Narodne republike, priča Konsukov, Donjeck je bio grad koji se najbrže razvijao u Ukrajini, ali je stanovnicima smetalo što je većina novca koji su oni zarađivali išlo direktno u Kijev.

     

    "Ukrajina finansijski mnogo zavisi od njenih istočnih delova, pa nam je smetalo što je sav prihod išao u glavni grad. Donjecku nije ostajalo skoro ništa iako smo svašta proizvodili. Ali sada je situacija još gora, jer je većina stranaca i biznismena sa zapada zemlje povukla sve svoje investicije", kaže Konsukov.

     

    Nezavisnost ne znači mrtvima i gladnima, kaže stanovnik Donjecka
     

    Njegova supruga nedavno je ostala bez posla u frizerskom salonu, jer ga je vlasnica iz Kijeva zatvorila. Neke banke su već zatvorile svoja predstavništva u gradu, a i privrednici ne žele da rizikuju kako sa velikim investicijama, tako i sa manjim radnjama koje svakodnevno stradaju i pale se u uličnim borbama.

     

    Na pumpama Donjecka sve češće nema goriva, a na bankomatima možete da podignete samo ograničenu sumu novca. U prodavnicama još nije počela nestašica hrane i osnovnih potrepština, ali sa rafova velikom brzinom nestaju ulje, šećer i brašno. Ljudi strahuju sa svoje živote i egzistenciju.

     

    "Zapravo, ja ne znam ko se za šta više bori. Šta god da je u pitanju, ovo je previsoka cena koju će na kraju platiti obični građani. Nezavisnost ne znači ništa mi mrtvima ni gladnima", zaključuje Konsukov.

    OSTAVITE KOMENTAR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here