Kada su počele prve demonstracije na kijevskom Majdanu, retko ko je od žitelja istočne Ukrajine mislio da će se sukobi preneti i na njihove ulice, a kamoli da će prerasti u pravi rat. A građani kažu da je u pitanju baš rat, i to onaj najgori – građanski.
"Bilo je sitnih komšijskih nesuglasica, ali smo svi godinama živeli u miru. Ne mogu da verujem da su do juče mirni ljudi uzeli oružje u ruke. Ima uličnih borbi i često se čuje pucnjava", kaže Konsukov.
On naglašava da mu izuzetno teško pada činjenica da sada mora da razmišlja kog su porekla njegove komšije i da pazi kojim ulicama svog rodnog grada prolazi. Pored povremenih uličnih sukoba, dolazi i do sukoba proruskih aktivista i specijalnih jedinica ukrajinske vojske, ali čini se da građane ipak najviše muče finansijski problemi. Plate kasne, penzije su smanjene, a ljudi masovno ostaju bez posla.
Donjeck je tradicionalno bio industrijski grad čije je stanovništvo uglavnom radilo u mnogobrojnim fabrikama za proizvodnju metala, teških mašina, hemije, a veoma su angažovani i u poljopriverednoj proizvodnji.
Pre samoproglašenja Narodne republike, priča Konsukov, Donjeck je bio grad koji se najbrže razvijao u Ukrajini, ali je stanovnicima smetalo što je većina novca koji su oni zarađivali išlo direktno u Kijev.
"Ukrajina finansijski mnogo zavisi od njenih istočnih delova, pa nam je smetalo što je sav prihod išao u glavni grad. Donjecku nije ostajalo skoro ništa iako smo svašta proizvodili. Ali sada je situacija još gora, jer je većina stranaca i biznismena sa zapada zemlje povukla sve svoje investicije", kaže Konsukov.
Njegova supruga nedavno je ostala bez posla u frizerskom salonu, jer ga je vlasnica iz Kijeva zatvorila. Neke banke su već zatvorile svoja predstavništva u gradu, a i privrednici ne žele da rizikuju kako sa velikim investicijama, tako i sa manjim radnjama koje svakodnevno stradaju i pale se u uličnim borbama.
Na pumpama Donjecka sve češće nema goriva, a na bankomatima možete da podignete samo ograničenu sumu novca. U prodavnicama još nije počela nestašica hrane i osnovnih potrepština, ali sa rafova velikom brzinom nestaju ulje, šećer i brašno. Ljudi strahuju sa svoje živote i egzistenciju.
"Zapravo, ja ne znam ko se za šta više bori. Šta god da je u pitanju, ovo je previsoka cena koju će na kraju platiti obični građani. Nezavisnost ne znači ništa mi mrtvima ni gladnima", zaključuje Konsukov.
