Fudbalska reprezentacija Srbije u četvrtak, 25. marta, utakmicom protiv Republike Irske počinje da krči put ka Svetskom prvenstvu u Kataru naredne godine. Jedan od ključnih igrača u timu novog selektora Dragana Stojkovića Piksija u tom poduhvatu treba da bude Aleksandar Mitrović. Napadač koji je promašio odlučujući penal u susretu protiv Škotske za odlazak na Evropski šampionat sa nestrpljenjem očekuje predstojeće okršaje u borbi za odlazak na Mundijal.
Iako je od neuspeha protiv Škota prošlo četiri meseca, centarforu “orlova” to je i dalje bolna tačka. Penal koji je izveo ispod severne tribine stadiona “Rajko Mitić” urezao se duboko u njegovo sećanje, a emocije su još sveže. Mitrović je na istom golu pre osam godina postigao svoj prvi reprezentativni pogotak, kojim je doneo bod našoj selekciji u duelu protiv Hrvatske. Između tih dvoboja je odigrao 59 utakmica u nacionalnom dresu i postigao 36 golova za Srbiju. Opravdano je dobio epitet najubojitijeg strelca. Veoma je blizu da uskoro postane najbolji reprezentativni golgeter. Da bi prestigao Stjepana Bobeka potrebno je da još tri puta zatrese protivničku mrežu. Prvi špic “orlova” sarađivao je sa sedmoricom selektora. Šansu mu je pružio Siniša Mihajlović, a nastavio je da igra kod Drulovića, Advokata, Ćurčića, Muslina, Krstajića i Tumbakovića. Sada je dobio i poziv Dragana Stojkovića.
Mitrovića je dugo mučio promašaj sa bele tačke, ali je uspeo da prevaziđe taj neuspeh i sada je spreman za nove izazove:
– Noćima nisam spavao posle Škotske. Pokušavao sam malo sna da uhvatim preko dana, ali nisam mogao. Ubeđen sam da mi je to najgori trenutak u dosadašnjoj karijeri. U stvari, nemam nikakvu dilemu da je tako. Prihvatio sam odgovornost kada je selektor odredio imena izvođača. Verovao sam da mogu da pogodim, ali nažalost nisam uspeo. Toliko smo želeli odlazak na Prvenstvo Evrope, a moj promašaj je sve to pokvario. Dugo sam patio zbog toga. Setio sam se svog debitantskog gola protiv Hrvatske, koji sam postigao na tom istom golu. Uveren sam da će uskoro sve doći na svoje mesto. Kada padneš moraš naći snage da ustaneš. Fudbal je uvek pun uspona i padova, pobeda i poraza. Posle kiše uvek dođe sunce. Predstoje nam kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u koje ulazimo sa velikim ambicijama. Spreman sam za nova iskušenja i verujem da ćemo sada ostvariti cilj.
Napadački sa Piksijem
Prvi strelac “orlova” nestrpljivo čeka da ponovo istrči na teren u reprezentativnom dresu:
– Preboleo sam nekako Škotsku i mnogo sam se uželeo dolaska na prozivku, treninga u Staroj Pazovi i druženja sa saigračima iz reprezentacije. Hvala selektoru Stojkoviću na pozivu. Nadam se da ćemo sjajno sarađivati. Bio je vrhunski igrač, a siguran sam da je takav i kao trener. Rođen sam kad je Piksi iz Olimpika prešao u Nagoju. I danas se sećam reči mnogih ljudi, pogotovo partizanovaca iz mog okruženja, koji tvrde da je Stojković naš ubedljivo najbolji fudbaler svih vremena. Ima veliko iskustvo, verujem da će da osveži i unapredi igru reprezentacije. Sviđa mi se to što je najavio da će Srbija igrati napadački fudbal.
Pred Srbijom su u martu tri značajna ispita. Dueli protiv Republike Irske, Portugala i Azerbejdžana mogli bi da odrede sudbinu našeg državnog tima u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru 2022?
– Republiku Irsku i Portugal poznajemo prilično dobro. Jedina stvar koja me malo brine pred duel sa Ircima je činjenica da će dosta igrača stići posle svojih klupskih mečeva. Problem je što ćemo imati samo jedan trening da se spremimo za prvu utakmicu. Ali, svi smo dovoljno iskusni i spremni da to prevaziđemo i pobedom krenemo u predstojeće kvalifikacije.
U najboljim godinama
Uskoro bi mogli da postanete najbolji strelac reprezentacije svih vremena?
– Sve ide u tom smeru. Bio bih počastvovan da budem ispred legendi kakvi su Stjepan Bobek, Milan Galić i Savo Milošević. Ali, najbitnije je da reprezentacija beleži rezultate. Ukoliko ekipa ne ostvari uspeh, onda ni moji golovi neće biti mnogo bitni. Kada tim igra dobro, onda i ja dolazim do izražaja. Mislim da su za napadača najbolje godine od 27. do 32. Sada sam u tom dobu. Mogu još dosta toga da pružim, ali i da naučim. Stekao sam neophodno iskustvo, a imam i mnogo jakih mečeva iza sebe. Ono najbolje tek dolazi, samo da me povrede zaobiđu.
Prethodna godina Mitroviću je donela dosta problema. Zbog toga srpski napadač želi što pre da je zaboravi:
– Svašta me snašlo u poslednjih nekoliko meseci. Posle ulaska Fulama u Premijer ligu sve mi je krenulo loše. Promašivao sam penale u klubu i reprezentaciji. Potom je usledila povreda zgloba i zadnje lože, a onda sam dobio i korona virus. Sve to se dešavalo u intervalima, kada je trebalo mnogo više da budem na terenu. Provodio sam vreme kod fizioterapeuta ili u izolaciji. Ipak, vratio sam se, ali prednost na terenu sada imaju drugi napadači. Strpljivo čekam šansu. Odigrao sam desetak minuta protiv Liverpula i Mančester Sitija.
Fulam je u poslednje vreme imao teške okršaje, ali je savladao Liverpul na gostovanju?
– Uspeli smo da iznenadimo šampiona na Enfildu i osvojimo važne bodove u borbi za opstanak. Taj susret je pokazao da smo u uzlaznoj formi i da možemo da se nadamo opstanku u Premijer ligi. Liverpul je u velikim problemima, a mi smo iskoristili naš trenutak i trijumfovali. Siti je sa druge strane pokazao da je trenutno daleko najkvalitetniji u ligi. Za njihovu igru nijednog trenuka nismo imali rešenje.
Volim Partizan, poštujem Zvezdu
Pratite li Partizanove utakmice i da li ste zadovoljni njihovim rezultatima u Superligi Srbije?
– Uvek kada imam vremena gledam mečeve ne samo crno-belih, već i drugih naših ekipa, naročito ako igraju u Evropi. Imaju lepu seriju pobeda, ali je prednost rivala dosta velika. Ukoliko do derbija Crvena zvezda napravi kiks biće mnogo neizvesnosti u finišu prvenstva. Drago mi je što su crveno-beli napravili dobre rezultate u Ligi Evrope. Mi smo ista zemlja, isti narod i koliki god da je rivalitet, pre svega treba da budemo Srbi i bodrimo jedni druge. Mislim da je to zdrav razum i normalno razmišljanje. Kada sam protiv Velsa dao gol i otrčao pred severnu tribinu dobio sam mnogo pozitivnih poruka. Kada igram za Srbiju, ne gledam gde su jug i sever. Svaka tribina je ista, svi smo jedan narod – zaključio je Mitrović.
Možda napustim Fulam
Prošao je Mitrović sa Fulamom nekoliko puta period od sjaja do očaja i nazad. Sa trenerom Slavišom Jokanovićem, imao je najveće zasluge što je tim iz Londona 2018. ušao u Premijer ligu. Posle povratka u Čempionšip bio je prvi strelac lige sa 26 golova i ponovo vratio Fulam u elitu:
– Imam ugovor koji važi još tri godine, ali vremenom se osetilo obostrano zasićenje. Možda je vreme da se menja sredina, ali nisam još doneo konačnu odluku da li ću otići sa “Krejven kotidža”. Mislim da je relacija klub-igrač u mom slučaju mogla da ima malo drugačiji tok.
Smirio se uz ćerku i šah
Mitrović je poznat kao igrač koji ima problem da obuzda temperament. Međutim, sada je na terenu dosta mirniji:
– Sazreo sam kao ličnost i smirio se. Kada sam došao u Englesku bio sam dečak. Sada sam porodičan čovek, od kada imam kćerkicu postao sam mnogo “mekši”. Ali, zato je ona agresivna na mene, uporna je da uvek dobije ono što želi. Velika ljubav prema šahu, koji obožavam, uticala je da se sada ponašam mirnije na terenu. Otac me je naučio ovoj drevnoj igri. Kada nemam fudbalske obaveze često igram sa suprugom ili na društvenim mrežama. Šah opušta i omogućava da predviđate poteze. To je za napadača veoma bitno.
U Humskoj najveći pritisak
Da li postoji pritisak kada igrate u najjačoj svetskoj ligi?
– Niko ne zna da je najveći pritisak igrati u Partizanu! Svaki meč moraš da dobiješ, u suprotnom navijači dolaze i govore kako nije dobro, da moramo bolje… U Anderlehtu sam imao najveći transfer belgijskog fudbala i na početku je bilo malo problema. Ali, osvojili smo titulu, bio sam najbolji strelac lige, igrao Ligu šampiona i Ligu Evrope. Dosta njih je tamo bilo ljubomorno što sam tako mlad sve to uspeo da ostvarim. Za dve godine sam sve uradio i došlo je do zasićenja, više nisam imao motiva – iskreno će Mitrović.
U Čempionšipu tuku za medalju
Dugo igrate u dve najkvalitetnije lige u Engleskoj. Kolika je razlika između Premijer lige i Čempionšipa?
– Premijer liga je najbolja na svetu, pored fizičke spremnosti potreban je i veliki kvalitet. U Čempionšipu je drugačije. Nema mnogo kvaliteta, ali su igrači besprekorno fizički pripremljeni. Svi trče, to je bukvalno tuča 90 minuta. Svaka utakmica je na žilet. Štoperi su jaki, visoki i brzi. Više se iscrpim od tuče i rvanja sa njima nego od trčanja. Tuku oni, ali ne ostajem im dužan. Volim da u prvi kontakt sa defanzivcem uđem jako. Da oseti da se ne bojim, da sam čvrst i da neće lako sa mnom. Volim jake i snažne štopere, jer to su izazovi. Pred svaki susret radimo detaljne analize i dobijem izveštaj za svakog štopera šta su mu dobre, a šta loše osobine. Za svakog svog čuvara znam šta i koliko mogu da učinim protiv njega. To je draž igranja u Engleskoj i zato uživam. Svako svakog može da dobije, a naredni meč predstavlja novi izazov – objašnjava naš golgeter.
Miran život u Londonu
Srpski napadač uživa u tome što ga u Londonu skoro niko ne prepoznaje, i ima neophodan mir:
– Prepoznaju me veoma retko i to mi mnogo prija. Imam svoj mir i mogu slobododno sa porodicom da izađem u park i do restorana. Ako me neko prepozna, uglavnom mi mahne i javi se, to je sve. Uživam u životu ovde, jer mi je baš lepo. Kada sam slobodan mogu mirno da provedem vreme sa ženom i decom i da ne razmišljam o fudbalu. Mnogo odsustvujem od kuće, utakmice, karantini i putovanja su deo mojih obaveza. Zato svaki slobodan trenutak posvećujem njima. Za razliku od Londona, u Njukaslu je bio pravi haos. Ne možeš da mrdneš, a da nisi u kontaktu sa navijačima. Čim izađem u grad, svi bi da se slikaju i pričaju sa mnom. Dovoljno je da te jedan navijač vidi, a onda dolaze drugi i tome nema kraja. Tako je kada ceo grad živi za klub. Tamo su svi su ludi za fudbalom, pravi fanatici.
Širer i Drogba idoli
Dok je igrao u mlađim kategorijama Partizana, Mitrović je obožavao Alana Širera:
– I danas često gledam njegove golove i pratim kakve je kretnje imao. On i Drogba su mi bili idoli. To su igrači koje sam voleo i hteo sam da budem kao oni. Radili su fenomenalne stvari i pokušavao sam da se ugledam na njih. Želeo sam da imam završnicu poput Širera. Bio je strašno jak i hrabar, davao je golove iz svih pozicija sa obe noge i glavom. On je igrač koji je iz jedne šanse mogao dati dva gola. Retki su napadači takvog kvaliteta. Igrao je u Njukaslu i nadavao se golova. Šta bi tek uradio da je igrao u Mančester Junajtedu ili Real Madridu ili bilo kom klubu gde bi imao bolje saigrače i igrao ofanzivniji fudbal. To što je on uradio i rekorde koje je postavio je stvarno fantastično. Povrede su ga sprečile da bude još bolji. Možda ga Hari Kejn jednog dana nadmaši, ali ne verujem da će Engleska više ikada imati takvu “devetku” kao što je bio Širer. Danas je sve manje klasičnih špiceva. Fudbal je sve brži i drugačije se igra. Mnoge ekipe igraju bez klasičnog napadača, koji polako izumiru. Sve je manje teškaša u šesnaestercu, jer se sistem igre mnogo promenio. Mada takvi špicevi nisu brzi često su neophodni ekipi u napadu, ali i u odbrani.
Sanjao dres Njukasla
Dok su mnogi klinci sanjali o dresu Reala. Barselone, Mančestera ili Juventusa, Mitrović je maštao o Njukaslu?
– Oduvek je taj klub za mene bio nešto posebno. Možda zbog toga što je Partizan igrao u Evropi protiv njih i dva puta ih eliminisao. Dok sam bio u Teleoptiku trener Vuk Rašović, koji je igrao te legendarne mečeve protiv Njukasla, mnogo mi je pričao o njima. Boje su iste, crno-bele, a moj idol Širer je igrao tamo, tako da me je sve to privlačilo. Proveo sam tamo dve i po godine. Bilo je fenomenalno igrati pred 55.000 ljudi. Međutim, nije išlo i rastali smo se korektno.
