Da Sandžaklije rasute po belom svetu, gde god da su, čitaju “Vesti” i brinu o sirotinji u rodnom kraju, potvrdili su ovih dana Ramo, Ismet, Fikret, Asim, Zoran, Vera, Mihrija, Rule i Haris iz Hamburga, Kelna, Dortmunda i Minhena, koji su od svojih zarada sakupili 600 evra i poslali ih siromašnima i bolesnima u Novom Pazaru i na Pešteru.
Ova grupa ljudi poslovno i rodbinski vezanih dobrotvora želela je da sa po 200 evra pomogne Vukomiru Tomoviću i Bajri Suljević iz Novog Pazara, a sa po 100 evra Hidajetu Pljakiću iz Oraša kod Tutina i Puniši Boškoviću iz Sjenice. Svi oni su, osim Puniše, dugogodišnji, a neki i višedecenijski štićenici našeg Humanitarnog mosta. Ovog leta navršava se dve i po decenije od prvog teksta u “Vestima” o Vukomiru Tomoviću, samohranom ocu, koji poslednjih godina, nakon smrti supruge Zorke, sam i bez ikakvih prihoda brine o nepokretnim i od rođenja paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu. Za sve ove godine jedina pomoć Tomovićima, koji su dugo živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, bili su naši čitaoci koji su im obezbeđivali namirnice, lekove, ogrev, gorivo… Pomogli su im i da u Novom Pazaru sagrade kuću i budu bliže lekarima.
– Dobri ljudi nas izdržavaju, a kad zagusti, i prehranjuju. Ja sam star i bolestan, a Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni, pa živimo od ljudske dobrote. Hvala svima koji nam pomažu i olakšavaju nam muke, hvala grupi Sandžaklija iz Nemačke. I njihova donacija otići će na lekove, pelene i ishranu, Bog im dao svaku sreću u životu – poručuje Vukomir i nada se da ga dobri ljudi neće zaboraviti ni u narednim danima i mesecima.
U sličnoj (preteškoj) situaciji je i Novopazarka Bajra Suljević koja, takođe sama, bez krova nad glavom i igde ičega, 26 godina, u podstanarskim sobicama, brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti koja, uz sve muke koje su je snašle, i ne govori.
– Ranije su nam pomagale komšije i dobri ljudi iz Novog Pazara, a poslednjih godina, zahvaljujući najviše “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću, dobrotvori iz dijaspore. Kupuju nam ogrev, pomažu da platimo kiriju, nabavimo lekove i pelene i za Arijetu obezbedimo specijalnu hranu. Stalno ponavljam da “negde gore” postoji neko ko sve vidi i ko će nagraditi dobra dela. Nadam se da će zdravljem, berićetom i radošću biti nagrađeni i dobrotvori iz Nemačke, koji su nam poslali poslednju donaciju koju ćemo, kao i sve druge, potrošiti za drva, struju i lekove – priča Bajra.
Donacijama od po 100 evra su se obradovali i teški invalidi Hidajet Pljakić iz Oraša kod Tutina i Puniša Bošković iz Sjenice. Uz Pljakića, koji je u mladosti, nakon što se smrzao u snegu, ostao bez obe noge, čitaoci “Vesti” su neprestano skoro tri decenije, a uz Punišu Boškovića, siromašnog i jedva pokretnog obućara iz Sjenice, tek odnedavno. Zahvaljujući donacijama dobrih ljudi iz dijaspore, Hidajet će se uskoro preseliti u Novi Pazar i useliti u novi stan u naselju Drum, a Puniša je već ispunio svoju želju i nedavno je dobio vozilo za invalide kojim će moći da se kreće po Sjenici i da sirotinji, azilantima i deci besplatno popravlja obuću.
Pomažu mu da preživi
– Spasli su me dobri ljudi, i sada mi pomažu da preživim jer sam nemoćan da bilo šta radim, a da nevolja bude još veća, i supruga Bajramka jedva je pokretna i čekaju je dve teške operacije. Hvala dijaspori, hvala mojim dobrim Sandžaklijama i dobrotvorima poreklom iz drugih krajeva bivše Jugoslavije koji su mi, takođe, slali pomoć – ističe Hidajet.
Za ogrev
Ni Puniša Bošković nije ništa manje zahvalan dobrim ljudima koji su mu promenili život na bolje.
– Automobil smo nedavno dobili, nadamo se da će nam olakšati život, a donaciju ćemo čuvati za kupovinu drva. Mnogo su skupa, a zime u Sjenici su duge i hladne – ističe Puniša Bošković koji sa svojih deset prstiju školuje sina Predraga.
