“Dve decenije nakon završetka ratnih sukoba na Kosovu, političko rešenje između Beograda i Prištine je i dalje nedostižno i teško frustrira situaciju u regionu”, ocenio je nemački diplomata i predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom Volfgang Išinger i istovremeno upućuje na Dejtonski sporazum, kao “dobar primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine”.
On je u autorskom tekstu “Plan puta za Balkan” za briselski portal Politiko, napisao da Evropa ne može sebi više da priušti da čeka i da se nada da će se problem sam izdvojiti, jer, kako kaže, “nerešeni konflikt” u srcu Evrope predstavlja neprihvatljiv geopolitički rizik, posebno u vremenu globalnih preokreta.
Uz ocenu da Beograd i Priština ne mogu da izađu sa “autohtonim rešenjem” problema, kao što su učinile Grčka i sada Severna Makedonija prošle godine, Išinger navodi da bi Evropa trebalo da iznese plan koji, kako kaže, mora da bude propraćen odlučnošću.
Uz podsećanje da su okolnosti danas drugačije i da se ne radi se o okončanju rata, već o integraciji regiona u EU Išinger smatra da Unija, “iako treba da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, takođe treba da se blisko koordinira sa drugim akterima, uključujući Vašington i Moskvu, koji imaju svoje strateške interese u regionu”.
“Evropa bi trebalo da insistira na iznošenju niza uslova. Kosovo se mora dogovoriti o interno koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane tarife koje je nametnula proizvodima iz Srbije i Bosne. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju ‘de-priznavanja’ nezavisnosti Kosova i okonča svoje pokušaje da blokira ulazak regiona u međunarodne organizacije”, rekao je bivši nemački diplomata.
On smatra i da bi EU trebalo da uloži u vladavinu prava u regionu, kao i da bi države Zapadnog Balkana trebalo da preduzmu veće napore da se efikasnije bore protiv zarobljavanja država i kleptokratije u čemu bi trebalo i EU da im pomogne.
Ipak, Išinger kao možda najvažniju stvar ističe da bi EU i njene članice trebalo da pojačaju podršku civilnom društvu u regionu i zahtevaju transparentnost i odgovornost lokalnih lidera.
Oni nama govore sad nesto, a sta je bilo 90ih kada su slali placenike i dizali prasinu da bi taj sukob uopste poceo! Gde je odgovor Beograda?
Hoćeš reći,da pare dajete na demokratiju,hahha…pa ovo je ludilo,tiranija im nije dala rezultat
vladavina prava.ma ne nakladat.hrvaška se dela norca iz sodbe arbitražnega sodišča.bo treba uvesti schengensko mejo na sotli in kolpi
Kud žurite, bojite se da ne propadnete pre toga?
Jos jedan glas evropskog politicara u poznatom birokratskom maniru u korist nezavisnosti Kosova. Zeleli bi da “ konacno” – po svaku cenu- zavrse zapoceti posao odvajanja dela teritorije Srbije. I to je ta EU u koju Srbija treba da udje!!! Nedavni izbor glavnih kadrova ponovo je potvrdio da je EU daleko od demokratskog sistema, da je vode Nemacka, Francuska, Belgija…odnosno da je prakticno podeljena na Severnu i Juznu. I kada bi priznala Kosovo Srbija ne bi bila primljena,i dalje bi nas mrcvarili uslovima dok nas potpuno ne bi podveli pod svoju birokratsku shapu.