– Jeste, ovo je nojevo jaje. Specijalno smo po njega putovali 250 kilometara od Pariza. I, evo, ga, teško 1,80 kg. Trebalo ga je mudro skuvati i obojiti, da kojim slučajem ne pukne – prijavljuje mlada gazdarica Diana Bogdanović koja po tradiciji, u dnu ulice Simplon, ispred restorana Zavičaj, naniže svoje vaskršnje carstvo.
– Imali smo i porudžbine. Obojili smo 3.500 jaja. Mama Goca i nana Branka su mi pomagale. Prava radna akcija. Dobro, bilo je i puknutih, na primer, oko 200. A šta radite sa tolikim puknutim jajima?
– Jedemo, koliko možemo. Nešto se i baci. A, što jaja voli naša kuca Cuko! Jedva čeka Vaskrs, njoj je Vaskrs istinski praznik – saopštava Diana.
– Mi smo tri sestre – stidljivo prijavljuju bliznakinje Adrijana i Tatjana (10) grleći Viktoriju (2).
Od Mie Savić (7) pogled ne odvaja Sara Đurović (14), pa otkriva:
– I mi smo sestre. Mia je sa mamom Marijom došla za Vaskrs kod bake i moje mame Goce i dede i mog tate Deme.
Tu je i Novosađanin Vukas Trifun. Morao je da se pohvali:
– Hajde, uzmi, izaberi, ova jaja farbala je moja snaja Ruskinja.
