Preminuli patrijarh Irinej ostaće upamćen po tome što je uspeo da očuva jedinstvo Crkve u najgorim momentima u poslednja dva veka za SPC zbog raspada države, ali i po odluci koju je doneo Sabora SPC da se Kosovo i Metohija nikada ne prizna kao nezavisna teritorija od Srbije, izjavio je danas verski analitičar Željko Injac.
Dodaje da je u nekoliko navrata došlo do situacije da dođe do raspada i Crkve, ali da je zalaganjem patrijarha Irineja to sprečeno, kako ističe Sabor je pre par godina, pod rukovodstvom patrijarha Irineja, doneo odluku u ime cele Crkve da se nikada Kosovo i Metohija neće priznati kao nezavisna teritorija od Srbije i dodaje da je to odlučeno kako zbog svetinja koje se nalaze u južnoj pokrajini, tako i zbog toga što je to duhovna kolevka srpskog naroda i SPC.
– U odnosu na prethodnog patrijarha Pavla koji je u narodu ostao upamćen kao harizmatik i svetitelj, te dve uloge patrijarh Irineja ostaće upamćene kaže on, bez obzira na to što je u pojedinim medijima mnogo više napadan od patrijarha Pavla – kaže Injac.
Prema njegovim rečima, sa ove vremenske distance malo ko se seća da su i u vreme patrijarha Pavla postojali medijski natpisi koji su bili protiv nejga.
Navodi da se toga danas malo ko seća i da zato većina misli da patrijarh Pavle nije imao protivnika.
– To nikada u istoriji nije bilo, čak ni kod svetih ljudi – kaže Injac.
Upitan da li i kakve se promene u SPC sada mogu desiti u SPC, postoje li struje koje dominiraju, Injac kaže da trenutno u Crkvi nema naročitih sukoba.
– Dominacija nijedne struje ne postoji. Teško je predvideti šta će dalje da bude, ali je sigurno da će za par meseci morati da bude sazvan Sabor na kojem će se izabrati novi patrijarh – dodao je.
Odgovarajući na pitanje da li je i koliko “uzdrmana” SPC kada se uzme u obzir na snagu ličnosti patrijarha Irineja, kao i nedavno preminulog mitropolita Amfilohija, Injac objašnjava da pravoslavna crkva nije centralizovana institucija kao što je to slučaj sa katoličkom.
Ma koliko patrijarh Irinej i vladika Amfilohije bili velike i uticajne ličnosti SPC i koliko će se osetiti njihov nedostatak u rukovođenju, Crkva će nastaviti da funkcioniše potpuno normalno i bez njih, navodi on.
– Pravoslavna crkva je episkopalna i Sabor je glavna institucija, a patrijarh je počasna titula i zato se za njega i kaže da je prvi među jednakima – kaže Injac.
Dodaje da i patrijarh ima određene ingerencije, ali nema apsolutnu vlast kao papa u katoličkoj crkvi tako da i kada umre patrijarh ili mitropolit pravoslavna crkva ostaje celovita jer je glavno telo koje donosi odluke Sabor, a ne pojedinac.
Kada je reč o odnosu prema patrijarhu Irineju u regionu, Injac kaže da je taj odnos isti i kao prema srpskom narodu u tim zemljama.
– To je nasleđe komunističke mantre o velikosrpskom hegemonizmu koje više nema ni osnova, ni logike, ali to je ono što je trenutno. Sve što ima predznak srpski u regionu je prosto neprihvatljivo, ali to zavisi dosta i od same ličnosti koja vodi te institucije – kazao je.
Dodaje da je tako bilo i u vreme patrijarha Pavla, kao i da će se sa sličnim problemima susretati i svaki naredni patrijarh SPC.
– Važno je naglasiti da je SPC srpska institucija i zato je neprihvatljiva, kao i Srbija i njen predsednik. Videli smo da je predsednik Vučić uspeo da napravi poprilično dobre odnose, pa je i patrijarh Irinej bio prihvaćen u Crnoj Gori, iako mu je prethodno maltene zabranjivano da dođe, pogotovu dok su održavane litije – podseća Injac.
Navodeći daće taj odnos u velikoj meri zavisiti od ličnosti koja bude vodila Crkvu, kao i od toga koliko je dobar političar jer bez obzira što vodi Crkvu, u ovim okolnostima patrijarh mora biti i dobar političar.
Takođe, zaključuje, i to pitanje zavisiće od bezbroj faktora među kojima su i naklonost međunarodne zajednice i zapada.
