Iran je saopštio da će od danas njegov program obogaćivanja uranijuma preći ograničenje od 3,6 odsto, koliko je dogovoreno nuklearnim sporazumom 2015. godine.
Time je ispunio pretnje koje je ranije izneo ako zapadne sile ne spreče sankcije SAD prema Iranu i dalje, kako ocenjuje agencija AP, povećao napetosti između Teherana i SAD.
Iran je saopštio da će pošto je istekao rok dat zapadnim zemaljama da ispune zahtev Irana i spreče sankcije SAD prema Iranu, povećati obogaćivanje uranijuma kao i da će nastaviti sa smanjivanjem svojih obaveza iz sporazuma na svakih 60 dana, prenela je agencija Rojters.
Agencija podseća da je Iran ranije najavio da će procenat obogaćivanja uranijuma biti povećan na pet odsto.
Teheran je istakao danas da je imao nameru da spasi sporazum i da je dao dovoljno vremena diplomatiji.
– Vrata diplomatije su i dalje otvorena, ali su potrebne nove inicijative, rekao je iranski pregovarač – Abas Arači.
Portparol iranske vlade Ali Rabjei rekao je na konferecniji za novinare da će Iran ići preko ograničenja od 3,6 odsto za obogaćivanje uranijuma i da će novi procenat, kako je naveo, “biti baziran na našim potrebama”, a druge detalje nije saopštio, prenela je agencija AP.
Iran je takvu odluku doneo godinu dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao SAD iz sporazuma.
Iran je uporno upozoravao Evropu poslednjih sedmica da će početi da smanjuje obaveze preuzete sporazumom, ako ne utiče na SAD da ublaži sankcije Teheranu, zbog kojih je blokirana prodaja iranske nafte u inostranstvu, a visoki zvaničnici su sankcionisani.
Stručnjaci upozoravaju da povećanje obogaćivanja uranijuma i porast zaliha može dovesti do toga da Iran ima dovoljno materijala za pravljenje atomske bombe, a što Teheran kategorički negira tvrdeći da je reč o mirnodopskim svrhama.
U poslednjoj minuti diplomatskog pokušaja, francuski predsednik Emanuel Makron je telefonom razgovarao sa iranskim kolegom Hasanom Rohanijem, obećavši mu da će pokušati da nađe rešenje do 15. jula, kako bi se nastavio dijalog između Irana i zapadnih sila.
Napetosti su počele da rastu u maju kada su SAD poslale na hiljade dodatnih vojnika, nosača aviona i bombardera na Bliski istok, podseća agencija AP.
Potom je došlo do misterioznog požara na naftnom tankeru nedaleko od Ormuskog moreuza, napada pobunjenika, podržanih od strane Irana, u Jemenu na Saudijsku Arabiju i iransko obaranje američkog drona, što je sve dovelo do bojazni od šireg regionalnog konflikta, navodi AP.
