Đorđa Kozića studenti mašinstva pamte kao vrsnog predavača termodinamike i omiljenog profesora.
Iako naučnik po pozivu, Kozić je uvek bio i umetnik u duši, pa se čitavog života bavio muzikom, a verovatno je jedini inženjer mašinstva koji je napisao operu, i to prvu inkluzivnu. Kozićevo delo “Časovničar”, u kom su solisti osobe sa različitim vrstama invaliditeta, izvedeno je već više puta, a nedavno na Mašinskom fakultetu u Beogradu i povodom njegovog 80. rođendana.
Iako na prvi pogled deluju nespojivo, profesor Kozić smatra da mašinstvo i muziku spaja matematika.
– Kao mašinstvo i muzika je veoma povezana sa matematikom. Sama njena organizacija je u nekim muzičkim odnosima. Kada se te zakonitosti uoče i shvate u ranom detinjstvu, njihova primena u odraslom dobu može da pomogne u nekim drugim relacijama. Zato se zalažem da se deca u što ranijem uzrastu uvode u svet muzike. To je dobar podsticaj intelektualnom razvoju i shvatanju sveta, što je od velike važnosti za svaku nauku – objašnjava Kozić.
Ajnštajn kao inspiracija
Inspiraciju za operu “Časovničar” pronašao je u dnevniku Alberta Ajnštajna, u kom on piše o događaju koji se zbio pre jednog veka, njegovom susretu sa Johanom Vajsom. Ajnštajn je tada radio u Zavodu za patente, a Vajs mu je jednom prilikom predstavio naizgled već realizovan patent – časovnik. Međutim, njegov časovnik imao je sposobnost da oseti emotivno stanje svog korisnika. Ono što na prvi pogled Kozićevu operu čini nesvakidašnjom jesu sami izvođači. Solisti opere su osobe sa različitim vrstama invaliditeta, članovi hora su korisnici udruženja Živimo zajedno – osobe sa intelektualnim smetnjama u razvoju, dok ih autor prati na klaviru.
Nikola Radojlović (tenor) je slabovid, a u operi “Časovničar” igra mladića koji postaje šegrt i uspeva da popravi sat slepe devojke, koju tumači Andrijana Filipović (sopran).
– Mnogo nam znači što smo imali priliku da učestvujemo u jednom ovakvom projektu. Spojilo nas je udruženje Živimo zajedno, gde smo se svi mi upoznali i odlučili da realizujemo ideju koju je profesor Kozić imao odavno. Ova opera nam je donela mnogo divnih trenutaka i veliko nam je zadovoljstvo što smo je izveli još jednom kao rođendanski poklon profesoru – kaže Radojlović.
Uz Radojlovića i Filipovićevu, na sceni su bili i Nemanja Mitić (tenor), Olivera Milojević (sopran) i Miodrag Kastratović (bas). Svi oni su saglasni da osobe sa bilo kojom smetnjom i invaliditetom zaslužuju da se afirmišu, a da društvo treba da im pomogne koliko može. Jedan od pravih načina za to je i Kozićeva opera, koju izvode već pet godina.
Naučnik među muzičarima
Činjenica da je komponovao operu ne iznenađuje Kozićeve kolege, koji svedoče da je ljubav prema muzici jednaka njegovoj ljubavi prema nauci. Još kao gimnazijalac bio je šef školskog orkestra, a kasnije je sa svojim džez orkestrom nastupao i u brojnim radio-emisijama. Bio je član hora “Branko Krsmanović” i Beogradskih madrigalista, a kolege kažu da je najbolji muzičar među termodinamičarima i najbolji termodinamičar među muzičarima.
– Muzika je i zaslužna što je profesor Kozić postao termodinamičar. Pre nego što je prešao na fakultet u Brodarskoj školi je predavao grupu mašinskih predmeta, ali je imao veliku želju da predaje termodinamiku. Kako je vodio školski orkestar, koji je osvojio važnu nagradu na takmičenju, direktor škole mu je kao nagradu za taj uspeh dozvolio da predaje termodinamiku – kaže profesor Milan Gojak, šef katedre za termomehaniku na Mašinskom fakultetu i dodaje da je Kozić svet oko sebe uvek sagledavao ne samo sa praktične, inženjerske strane, već i sa umetničke i filozofske, tražeći u svemu dublji smisao.
Omiljeni predavač
Profesor Kozić je radeći na Mašinskom fakultetu proveo 37 godina. Prošao je sva naučna zvanja od asistenta do redovnog profesora. Bio je šef Katedre za termomehaniku i šef Centra za teorijsku i primenjenu termomehaniku i sagorevanje Mašinskog fakulteta. Predavao je Termodinamiku i Prenošenje toplote i mase, na predavanja je išao sa radošću, a daske na bini ispred studenata bile su za njega daske koje život znače.
– Svojevremeno je jedna grupa studenata mene proglasila za najboljeg profesora. To me je uvek malo opterećivalo, jer je iza tog priznanja bila jedna vrlo ružna informacija – da postoji loš profesor. Meni to nikako nije jasno, kako može da postoji loš profesor? Jer to je stvarno profesija koja zahteva dobrotu, ljubav i altruizam – ističe Kozić.
Pokazali kreativnost
Osobe sa smetnjama u razvoju kroz operu “Časovničar” dobile su priliku da iskažu kreativnost i talenat i pokažu da njihova “neobičnost” ne zna za prepreke i postavljene granice. Dejan Kozić, osnivač udruženja Živimo zajedno i brat autora opere, nada se da će njihovim stopama krenuti i druge ustanove koje brinu o osobama sa posebnim potrebama i da će biti više umetničkih dela u kojima će ovi ljudi moći da učestvuju. Kako kaže, kroz rad na ovoj operi primetio je da članovima udruženja to mnogo znači i da uživaju u svakom izvođenju.
