Strana ulaganja na Zapadnom Balkanu preduslov su bržeg razvoja privreda regiona, povećanja proizvodnje i izvoza visokotehnoloških, sofisticiranijih proizvoda i jačanja konkurentnosti kompanija, kako bi se što bolje uključile u globalnu tržišnu utakmicu, istaknuto je na konferenciji „Zapadni Balkan na globalnom tržištu: nove mogućnosti za trgovinu i investicije“.
Na skupu u Privrednoj komori Srbije predstavljen je OECD izveštaj o perspektivama zapadnobalkanskih ekonomija.
Kako je istaknuto u izveštaju, strane direktne investicije doprinose povećanju proizvodnje proizvoda visoke dodate vrednosti, primeni savremenih tehnologija, modela poslovanja i standarda, kao i jačanja sektora malih i srednjih preduzeća.
Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda PKS, istakao je da se izveštaj, posle ovogodišnjeg Samita o Zapadnom Balkanu u Poznanju, danas prvi put predstavlja u našem regionu – u Srbiji.
Studija nije samo pregled stanja i izvoznih mogućnosti naših privreda pojedinačno i regiona u celini, već sagledava preduslove, izazove i daje preporuke za bolje korišćenje potencijala i kroz detaljnu analizu, markira konkretne sektore i pojedinačne proizvode sa najvećim izgledima – šansama za uspeh na međunarodnom tržištu, rekao je Vesović.
Ta konkretnost je poseban kvalitet ove studije koja je odlična osnova kreatorima industrijskih i investicionih politika na koji način mogu da uspostave zajednički lanac vrednosti proizvodnje u regionu. Vesović je ukazao da je region suočen sa izazovima koji su direktna posledica neizvesnosti i nesigurnosti zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta. „Sva usporavanja kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera direktno se prelivaju na ekonomije Zapadnog Balkana“, dodao je Vesović.
Podsetio je da je ukupan izvoz svih ekonomija regiona prošle godine iznosio 53,1 milijardu dolara što je realno daleko ispod stvarnih potencijala naših privreda. Broj izvoznika je mali – samo 10 do 20 odsto registrovanih kompanija iz regiona prodaje robu na stranom tržištu, struktura izvozne ponude i dalje je nepovoljna posebno u razmeni unutar regiona, a spoljnotrgovinski deficit značajan.
„Treba da težimo izvozu inovativnih proizvoda i proizvoda visoke dodate vrednosti što zahteva dosta ulaganja i strukturnih promena u ekonomijama Zapadnog Balkana. Komorski investicioni forum posvećen je ovim ključnim temama sa ciljem jačanja naših ekonomija, stvaranja povoljne investicione klime, promocije investicionog potencijala, kao i zajedničkih lanaca vrednosti u regionu jer investitori posmatraju region kao celinu“, zaključio je Vesović.
Maržena Kišeljevska, direktor OECD odeljenja za jugoistočnu Evropu ukazala je na neophodnost nastavka sprovođenja reformi u regionu, povećanja ulaganja, podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, povezivanja stranih investitora i lokalnih dobavljača.
Kao strateški sektori za ulaganje i dalji razvoj regiona u izveštaju su navedeni poljoprivreda i prehrambena industrija, kao i metalska, mašinska i auto industrija. Preporuke za unapređenje u ovim oblastima odnose se na povećanje produktivnosti i održivosti proizvodnje, ulaganje u moderne tehnologije, poštovanje fitosanitarnih i sanitarnih standarda, unapređenje veština i kapaciteta zaposlenih, energetske efikasnosti.
Skup u organizaciji PKS i OECD okupio je strane investitore, domaće kompanije, predstavnike vlade i stručnjake OECD-a. Eksperti OECD predstavili su izveštaj, a održana je i panel diskusija posvećena uspešnom privlačenju investicija, podsticanju izvoza i ekonomskoj integraciji u regionu.
Nakon Beograda, prezentacija biće održana i u drugim privrednim komorama Zapadnog Balkana, u okviru partnerstva OECD–a i Komorskog investicionog foruma Zapadnobalkanske šestorke.
