Poznato je da je ispoljavanje reakcije slične alergijskoj moguće i kod netolerancije određenih sastojaka iz hrane i ta stanja su poznata pod nazivom intolerancija.
Kod odraslih, neki oblik nepodnošenja hrane može se utvrditi kod oko 20 odsto populacije. Pri tome, intolerancije se javljaju kod 15 odsto populacije, a alergije tek kod 2-5 odsto osoba.
Međutim, još uvek nije potpuno jasno zašto pojedini ljudi razvijaju intoleranciju na neke sastojke iz hrane.
Za razliku od alergijske bolesti, intolerancija na hranu, čini se, nije nasledna osobina.
Postoji i teorija da se intolerancija može javiti samo kod pojedinaca kod kojih je prelaz sa tečne na čvrstu hranu u ranim mesecima života bio previše brz, te se sistem za varenje nije mogao u potpunosti razviti i prilagoditi razgradnji pojedinih namirnica.
Simptomi intolerancije na hranu najčešće uključuju mučnine, naduvenost, grčeve, proliv i povraćanje, respiratorne simptome, migrene, tahikardiju. Natsaju ili usled enzimskog defekta gastrointestinalnog sistema ili usled delovanja farmakološki aktivnih tvari prisutnih u hrani.
Najčešće intolerancije na hranu
U slučaju enzimskih intolerancija, zbog nedostatka nekih probavnih enzima, hrana ne može da se u potpunosti svari pa nesvarene materije ne mogu iz tankog creva da pređu u krvotok.
Intolerancije na hranu usled nedostatka nekih probavnih enzima ujedno su i najčešći oblici intolerancija, a uključuju intoleranciju laktoze, fruktoze, alkohola i glutena.
Farmakološka intolerancija na hranu uzrokovana je biogenim aminima i ostalim elementima prisutnim u hrani koje poseduju određenu farmakološku aktivnost.
U većini slučajeva, ova njihova aktivnost ovisi o unesenoj dozi. Vazoaktivni amini uključuju dopamin, tiramin, histamin, norepinefrin, feniletilamin, serotonin i tiramin.
