Dok temperature Zemljine površine i atmosfere osciliraju, njena tečna unutrašnjost sve vreme se konstantno hladi.
Naša planeta se formirala pre nekih 4.5 milijardi godina, a od tada njena unutrašnjost polako gubi toplotu. Dok temperature Zemljine površine i atmosfere osciliraju tokom eona, njena tečna unutrašnjost – srce, sve vreme se konstantno hladi.
Kada kažemo Zemljino srce, ne radi se o nategnutoj metafori. Rotirajući dinamo koji se nalazi duboko u našoj planeti je glavni pokretač njenog ogromnog magnetskog polja, nevidljive strukture koja pruža zaštitu Zemlji i omogućava razvoj biljnog i životinjskog sveta. Osim toga, naučnici smatraju da konvekcija mantla, tektonska i vulkanska aktivnost pomažu u održavanju života jer stabilizuju globalne temperature i ciklus ugljenika.
Neaktivana planeta
Budući da se unutrašnjost Zemlje konstantno hladi, to znači da će u jednom trenutku postati kruta i da će pritom nestati sva geološka aktivnost. Tada bi Zemlja mogla da se pretvori u neplodno nebesko telo, poput Marsa ili Merkura. A prema najnovijem istraživanju, to bi se moglo dase desi pre nego što smo mislili.
Razlog tome mogao bi da bude mineralni sloj na granici između Zemljinog spoljašnjeg jezgra koji se sastoji od gvožđa i nikla i donjeg mantla. Naime, količina topline koja će iscuriti kroz jezgro i mantl zavisi od provodljivosti tog minerala (silikatni perovskit, bridgamanit).
Određivanje te stope nije tako jednostavno kao ispitivanje vodljivosti bridgmanita u klasičnim atmosferskim uslovima. Provodljivost može da varira u zavisnosti od pritiska i temperature, koji se razlikuju na površini i u dubinama naše planete.
Kako bi videli kolika je provodljivost tog minerala u specijalnim uslovima, planetarni naučnik Motohiko Murakami i njegove kolege sa Univerziteta ETH Cirih ozračili su jedan kristal bridgmanita pulsirajućim laserima, istovremeno povećavajući njegovu temperaturu na nekih 2000 stepeni Celzijusovih i pritisak na 80 gigapaskala; što je blizu uslovima u donjem mantlu.
Zemlja se hladi brže nego što smo mislili
Rezultati su pokazali da je i protok topline između jezgra i plašta veći nego što smo pretpostavili, odnosno da se unutrašnjost Zemlje hladi brže nego što smo mislili.
A taj proces bi mogao i da se ubrza. Naime, bridgamanit se prilikom hlađenja transformiše u drugi mineral post-perovskit, koji još više sprovodi toplinu pa bi se proces gubitka toplote jezgra mogao još ubrzati, piše Science Alert, prenosiIndex.hr.
– Rezultati nam daju novu perspektivu o evoluciji Zemljine dinamike. Oni ukazuju na to da se Zemlja, kao i druge stenovite planete poput Merkura i Marsa, brže hladi i brže postaje neaktivna nego što se očekivalo – rekao je Murakami.
Pitanje vremena
Naučnici još uvek ne znaju o koliko se tačnom ubrzanju hlađenja radi. Naime, to nije tako lako izračunati jer je u igri velik broj faktora. Mars se hladi nešto brže jer je znatno manji od Zemlje, ali postoje i drugi činioci koji mogu da igraju ulogu u tome koliko se brzo hladi unutrašnjost planete.
Na primer, raspad radioaktivnih elemenata može da stvori toplotu, dovoljnu za održavanje vulkanske aktivnosti. Takvi su elementi jedan od glavnih izvora toplote u Zemljinom mantlu, ali još uvek nije u potpunost jasan mehanizam iza ovog procesa.
Kako god, do značajnog hlađenja Zemljine unutrašnjosti ne bi trebalo doći tako brzo, ako gledamo kroz prizmu ljudskog pogleda na vreme. Moguće je da će Zemlja i pre toga postati nenastanjiva za čovečanstvo zbog nekih sasvim drugih mehanizama.
пре него што Мураками одради нов експеримен нек проучи теорију Савић-Кашанин можда и схвати да је живео у заблуди…
Nikad ne napisu koji naucnici….
Niste u stanju da prognozirate kad će koji vulkan da se pojavi a kamoli kad će zemlja da se ohladi mnogi od tih naučnika nezna ni sijalicu da zameni što je i veliki naučnik Ajstajn govorio
Gomila gluposti….
Murakami potiče iz slavne porodice Nindža plaćenika. Danas je to jedina aktivna škola Nindžutsua u Japanu. Stoga slušajte NN-Naučnog Nindžu, zna on šta govori. Ako Nindža kaže da se zemlja hladi, onda se garant hladi, i biće dobra supa da se posrče, kad padne temperatura.