Podsetimo, Inter je slavio u prvom susretu sa 3:1 i tako zadržao prednost koja mu je obezbedila put u Madrid, gde će se boriti sa minhenskim Bajernom 22. maja za titulu prvaka Evrope.
Od samog početka utakmice Barselona je imala incijativu, koja doduše nije dala posebnog rezultata. Katalonci su kontrolisali loptu, ali su im napadi zaustavljani vech na dvadesetak metara od gola Žulija Cezara. Sa druge strane, Inter se opredelio na igru iz kontri, svesno je prepustio terensku nadmoć rivalu, ali su u pojedinim trenucima Milanezi delovali preosstro u opstrukciji igre. Iz takve agresivnosti Inter je izašao sa igračem manje već u 28. minutu nakon što je Tijago Mota nesportski udario Pedra po licu i dobio isključenje. On je, inače, pre toga imao žuti karton.
Od tog trenutka Barsa je imala još veću nadmoć, ali se Inter prefektno branio. Do 75. minuta Katalonci praktično nisu uspeli da probiju liniju odbrane, a onda već polako umorni igrači Intera počeli su da popuštaju. Štoper Džerard Pike potezom napadača u 84. minutu fenomenalno se oslobodio Ivana Kordobe i savladao Žulija Cezara za prednost od 1:0. Preostalih 10 minuta, računajući i dodatnih četiri, Barselona je igrala viktoriju ispred gola Intera, ali nije uspela da postigne još jedan gol koji joj je trebao za prolaz u finale.
Tradicija se nastavila, a ona kaže da nijedan klub od osnivanja Lige šampiona 1992. godine nije uspeo da odbrani trofej. To neće poći za rukom ni ovoj generaciji Barselone.
Interu je ovo prvo finale elitnog takmičenja još od daleke 1972. godine, kada su poraženi od Ajaksa 2:0.
U finalu, 22. maja u Madridu, sastaće se Bajern iz Minhena i Inter. Interesantno, neki od dvojice trenera, Žoze Murinjo ili Luis van Gal, pridružiće se legendarnom Ernstu Hapelu i Otmaru Hicfeldu, koji su jedina dvojica trenera sa dva pehara prvaka Evrope sa dve razlićite ekipe.
