Pored provere ispravnosti vozila i još 50-tak drugih kontrola, taksisti moraju da prođu "test telesnih mirisa", i, ukoliko neko od njih ne ispuni "kriterijum", vozač mora smesta da se presvuče, pre prijema naredne mušterije.
Pravog testa zapravo i nema što je potvrdila i uprava aerodroma, a vozači kažu da ih inspektori "njuškaju" tokom razgovora o drugim zahtevima koje moraju da ispune pre svega njihova vozila. Udruženja taksista San Dijega navodi da se time održava stereotip da taksisti stranog porekla "šire neprijatan miris". Prema prošlogodišnjem istraživanju, od 330 taksista, 94 odsto je inostranog porekla, od čega 65 odsto iz zemalja istočne Afrike.
Taksisti se pitaju kako inspektori utvrđuju "ko širi prijatan, a ko neprijatan miris". Portparolka aerodroma Rebeka Blumfild izjavila je da ne postoji "standard", već da se testom utvrđuje miris u vozilu – oseća li se benzin, povraćanje ili plesan. Vozači kažu da "ako auto smrdi, smrdi i sa zadnjeg sedišta, ne samo s prednjeg" – vozačkog.
Aerodromska služba navodi da sprovodi propise za taksiste kakvi su u celom regionu: zabranjuje se rad vozačima koji "šire neprijatni miris" i podstiču ih na redovno kupanje. Ta služba dodaje da je to deo prakse da mušterija bude zadovoljna jer "taksisti su deo prvog utiska putnik koji stigne. Želimo da putnici imaju pozitivno iskustvo iz San Dijega", rekla je Rebeka Blumfild i dodala da "test mirisa" ne prođu po tri vozača godišnje.
Ta provera postoji godinama i nije bilo polemike sve donedavno kada je jedan sindikalac taksista proučio 568 strana propisa i otkrio da je revidiran jula ove godine, ali je ostala odredba o "testu mirisa tela". Sindikat se zato pobunio i već dobio podršku udruženja 18.000 njujorških taksista.
Jer, dok su vlasti aerodroma San Dijega toliko rigorozne, propisi u Čikagu i Njujorku nalažu samo da vozači "budu čisti i urednog izgleda", dok je Sijetl avgusta ukinuo test "mirisa tela" kao preteran, uz argument da "ni gradskim službenicima ne kazemo da treba da se češće tuširaju".
