Povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe droga 26.06, Specijalna bolnica “Vita”, tradicionalno kao i prethodnih 14 godina, sprovela je istraživanje posvećeno ovom problemu. Tema istraživanja ovoga puta su bili stavovi i informisanost roditelja srednjoškolaca kako o samoj bolesti zavisnosti narkomaniji, tako i o psihoaktivnim supstancama.
Roditelji su po prirodi stvari najzainteresovaniji da deca prevaziđu rizike odrastanja kao što je zloupotreba droga. Da bi bili uspešni u tome neophodno je da budu dovoljno informisani i pravilno orjentisani po pitanju samog problema, kaže Milan Vlaisavljević, direktor Bolnice Vita
Ispitivanje je sprovedeno tokom maja 2024. god. na uzorku od 511 roditelja srednjoškolaca grada Novog Sada. Slično istraživanje bolnica Vita je sprovela i 2010. i 2017. godine.
Dobijeni rezultati ukazuju da je prisutna otvorenija komunikacija roditelja sa decom na ove teme, te da je tema narkomanije sve manje tabu u porodicama. Nešto preko 92 % ispitanika odgovorilo da često ili povremeno sa svojom decom razgovara o drogama. U prethodnim istraživanjivanjima taj procenat aktivne komunikacije je bio na nivou 80-85%.
Takođe, utisak o ličnoj dobroj informisanosti na temu narkomanije ima 71,2% roditelja iz uzorka, što je blizu nivoa i prethodnih istraživanja (69%).
Kada govorimo o izvorima informisanja roditelja na temu narkomanije i dalje dominiraju mediji sa 51,1% („klasični” sa 20,2%, internet portali i društvene mreže sa 30,9%), što je ipak manji uticaj u odnosu na 2017. godinu kada su mediji bili izvor informacija na nivou 66%. Takođe, nisu zanemarljivi ni alternativni načini informisanja, gde 30,5% roditelja navodi da se informišu preko literature, predavanja, prijatelja. Navedeni dobijeni podaci govore i o zainteresovanosti roditelja za ove teme.
Sa druge strane, da utisak o dobroj informisanosti roditelja nije u potpuno objektivan govore rezultati o značajnom prisustvu brojnih zabluda i predrasuda kako o samoj bolesti, tako i psihoaktivnim supstancama. Pa tako, čak 57,7% roditelja smatra da narkomanija i nije bolest nego nečiji hir, izbor, stil života ili bezobrazluk. Dobijeni rezultati su čak i nešto nepovoljniji nego 2010. i 2017. godine, kada se taj procenat kretao na nivou 50-52%.
Ovakvi stavovi po pravilu produžavaju vreme za reagovanje u rešavanju problema ili dovode do gubitka vremena u neadekvatnim pokušajima rešavanja ovog problema „na svoj način”. Ovo donekle potvrđuju i dobijeni podaci da oko 30% ispitanih roditelja ni ne bi potražilo stručnu pomoć nego bi pokušalo da problem reši unutar porodice, što je najviši procenat do sada. U tom smislu i nije „iznaneđenje” iskustvo iz kliničke prakse Bolnice Vita da se pacijenti javljaju za stručnu pomoć prosečno posle duže od decenije trajanja problema sa zloupotrebom droge
Takođe, gotovo polovina roditelja (49,3%) podržava neopravdanu podelu na „lake i teške” droge, što dovodi do pogrešne procene rizika i mogućih posledica određenog ponašanja kod mladih. U ranijim istraživanjima 2010. taj procenat neadekvatnih stavova je bio na nivou 56%, dok je 2017. bio nešto niži, t.j povoljniji procenat na nivou 35% roditelja koji imaju neadekvatne stavove o štetnosti pojedinih droga.
Najispravniji stav jeste da je svaka droga droga i da niko, apsolutno niko ne može garantovati da povremeno „eksperimentisanje” neće prerasti u učestalu zloupotebu i „završiti” se sa nekim oblikom bolesti zavisnosti. U tom smislu, bezbedan je onaj koji nije probao, kaže Milan Vlaisavljejvić.
