– Lezi, brate rođeni, izgubićeš glavu! – vikao je pokojni đed Božo jednom crvenoarmejcu kraj koga su padale nemačke minobacačke granate.
– Ima nas mnogo, mnogo, mogu i da poginem! – veselo je odgovarao crveni Rus i otpozdravljao puškom.
Epilog očajničkih borbi za opstanak, ali i lude hrabrosti tokom Drugog svetskog rata je užasna brojka od 26 miliona i 225 hiljada mrtvih Rusa.
Nijednog od njih nije ubio Srbin, braćo Rusi.
Zbog čega nas onda gurate u isti stroj sa onima koji su na vas, što rekao vojvoda Mišić, jurišali sa golim bajonetom?
Evo, prošla je i spektakularna proslava Dana pobede u Moskvi, gde se našao srpski predsednik, ali ne i srpski vojnik, a i dalje nije jasno zašto nas nema među pobednicima.
"Informacioni biro je ocenio da KPJ sprovodi neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu, da se linije KPJ kidaju sa marksističkog gledišta, da se KPJ rasplinjava u bespartijskoj masi, da se partija razvodnjila u Narodnom frontu, da nema kritike i samokritike, da Partijom rukovode špijuni i strani plaćenici.
Informbiro poziva sve zdrave elemente verne marksizmu i lenjinizmu da smene dotadašnje rukovodstvo KPJ i postave one ljude koji će prihvatiti ovakve predloge Informbiroa i koji će postaviti stvari na svoje mesto".
Ima li neke sličnosti između ove, čuvene Rezolucije, i ovog što nam se danas dešava? Nema, doduše, ovako teških reči, ali ipak gutamo oskoruše uvijene u diplomatske oblande. "Revizionizam" je opet popularna reč: revidirate, kaže ambasador Konuzin, nepobitnu istoriju, slavite kolaboracioniste, zaboravljate komunističke zasluge za oslobođenje.
Uzalud se Srbi ("čast" izuzetku u liku ministra odbrane) upinju da dokažu Rusima da ih volimo više nego sebe. Čak je i Vuk Drašković datum Dražinog ustanka, sa 13. pomerio na 9. maj, revidirajući čak i četničku istoriju, ne bi li i Čiču ugurao na Crveni trg. Sve za slovensku braću, ali džaba…
Hrvatski predsednik Josipović je, žestoko falsifikujući istoriju, "Izvestiji" izjavio uoči grandiozne parade da su Hrvati među prvima ustali protiv Hitlera. Njegov prethodnik Mesić je svojevremeno istim povodom dobio visoko rusko antifašističko odlikovanje.
Tako je nacija, koja je cvećem i ovacijama dočekala trupe Vermahta u Zagrebu i odmah potom požurila da se na Istočnom frontu obračuna sa sovjetskom armijom, stupila na crveni tepih u Moskvi.
A Srbi su dobili onu stvar, kao što joj se uglavnom dešavalo (i dan-danas joj se dešava) u miru. Valjda nismo (bili) dovoljno komunisti, mada nam je i ovo bilo dosta za narednih sto godina.
Rešili da nas oteraju u zagrljaj Šutanovcu, kao nekad Tita u naručje Zapada.
Što se mene tiče, evo vam ga jedno istorijsko "NE", a kad opet zaratite – zovite braću Hrvate.
