Evropska komisija je u svojoj letnjoj ekonomskoj prognozi predvidela je rast privrede EU od 2,7 odsto u 2022. godini, dok se za 2023. predviđa pad na 1,5 odsto, odnosno 2,6 i 1,4 odsto u Evrozoni.
Istovremeno, previđa se da će prosečna godišnja inflacija dostići ”istorijskim maksimum” u 2022. godini od 7,6 odsto u evrozoni i 8,3 procenta u EU, pre smanjivanja u 2023. na 4,0 i 4,6 odsto.
Predstavljajući najnoviju ekonomsku prognozu za EU i evrozonu, komesar za ekonomiju, Paolo Ðentiloni, nagalšava da rat Rusije protiv Ukrajine i dalje negativno utiče na ekonomiju EU, postavljajući je na put nižeg rasta i veće inflacije u odnosu na prethodnu prolećnu prognozu.
”Akcije Moskve remete snabdevanje energentima i žitom, podižu cene i slabe poverenje. U Evropi, zamah ponovnog otvaranja naših privreda će podržati godišnji rast 2022. godine, ali za 2023. godinu značajno smo revidirali našu prognozu. Očekuje se da će rekordno visoka inflacija dostići vrhunac kasnije ove godine i postepeno opadati u 2023”, objašnjava Ðentiloni.
Ðentiloni upozorava da razvoj rata u Ukrajini, posebno isporuke gasa za Evropu, kao i mogucnost ponovnog jačanja pandemije kovid19, predstavljaju rizik kako za razvoj evropske ekonomije tako i za dalju inflaciju.
Istovremeno, u Briselu ukazuju da bi nedavne tendencije pada cena nafte i drugih roba mogle da se intenziviraju, što bi dovelo do bržeg pada inflacije nego što se trenutno očekuje.
Dodaje se i da bi se, zahvaljujući snažnom tržištu rada, privatna potrošnja u Evropi mogla pokazati otpornijom na povećanje cena ako bi domaćinstva koristila više svoje akumulirane štednje.
