Prema najnovijim kvartalnim podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS), inflacija je na godišnjem nivou sa 4,1 odsto u decembru 2023 pala na 3,6 odsto u martu 2024, dok su očekivanja bila da će inflacija pasti na 3,5 odsto.
Međutim, ukoliko se pogleda kvartalno, inflacija je sa 0,6 odsto otišla na čak jedan odsto, takođe, više nego što se očekivalo.
– Dok su cene za većinu dobara i usluga nastavile da rastu, inflacija na godišnjem nivou je pala sa 4,1 odsto u decembru 2024. i vrhunca od 7,8 odsto u decembru 2022. – istakla je šefica statistike cena ABS-a Mišel Markvard.
Iako je došlo do pada inflacije na godišnjem nivou, ovo neće biti dovoljno značajan pad da bi Banka državnih rezervi (RBA) sprovela smanjenje kamatne stope gotovine u narednim mesecima.
– Podaci o inflaciji u martu bili su viši od najnovijih februarskih prognoza RBA, tako da postoji rizik da će prognoze RBA morati da budu revidirane u svom sledećem ažuriranju početkom juna. Ovo bi moglo da dovede do toga da se RBA vrati na pooštravanje, od neutralne pristrasnosti, jer Odbor može da raspravlja o tome da li je potrebno još jedno povećanje stope – objasnila je zamenica glavnog ekonomiste AMP-a Dajana Masina.
Prema njenim rečima, najnoviji podaci ABS o inflaciji uklanjaju mogućnost bilo kakvog kratkoročnog snižavanja stope.
– Ali, mislimo da i dalje možemo da očekujemo snižavanje stope do kraja godine, jer vodeći pokazatelji mekšeg rasta zaposlenosti, niže inflacije i smanjene potrošnje domaćinstava ostaju netaknuti – istakla je Masina.
Sa odlaganjem očekivanog snižavanja kamatne stope, prema rečima glavnog ekonomiste CreditorWatch-a Aneke Tompson, došlo bi do kolapsa poslovanja.
– Ovi podaci znače da firme treba da se pripreme da će stopa gotovine ostati na 4,35 odsto, najmanje do četvrtog kvartala 2024. Što duže kamatne stope ostanu visoke, uslovi trgovine će biti teži za trgovinu, prodaju hrane i pića i sektor građevinarstva, a kao rezultat toga očekujemo nastavak rasta stope nelikvidnosti u ovim sektorima – istakla je Tomson.
Skok cena u obrazovanju i zdravstvu
Među glavnim pokretačima kvartalnog povećanja bili su troškovi obrazovanja i zdravstvene zaštite, koji su porasli za 5,9 odnosno 2,8 odsto.
Troškovi osiguranja i finansijskih usluga porasli su za 8,2 odsto u poslednjih 12 meseci, a premije osiguranja su porasle za 16,4 odsto, što je njihov najveći godišnji rast od 2001.
Troškovi stanovanja su otišli gore za 4,9 odsto, s tim da su zakupnine zabeležile najveći rast od 2009. od 7,8 odsto.
