Prema najnovijim podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS) inflacija je usporila, i sa 4,9 odsto, koliko je iznosila do oktobra, sada je 4,3 odsto za poslednjih 12 meseci do novembra 2023. Prema ABS-u, ovo je najsporija godišnja stopa rasta cena od januara 2022.
Međutim, pad inflacije bio je skromniji kada se izuzmu proizvodi koje inače karakterišu najpromenljivije cene, kao što su gorivo, voće i povrće, i putovanja na odmor, koji su pale sa 5,1 na 4,8 odsto.
Kirije porasle za 7,1 odsto
Najznačajniji doprinos ukupnom rastu troškova života za 12 meseci do novembra daju troškovi stanovanja, koji su viši za 6,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića, koji su poskupeli 4,6 odsto, osiguranje i finansijske usluge (što ne uključuje kamatne stope) viši za 8,8 odsto, i alkohol i duvan su skuplji za 6,4 odsto (uglavnom zbog rasta cena duvana).
Osiguranje je bilo ključni pokretač rasta troškova finansijskih usluga, sa premijama koje su porasle za 16,3 odsto, a ABS je mišljenja da je to posledica većih troškova reosiguranja i osiguranja od prirodnih katastrofa.
Naravno, poskupljenja za neke od ovih osnovnih stvari bila bi mnogo niža da nije bilo državnih subvencija.
Dok su zakupnine porasle za 7,1 odsto tokom godine do novembra, šefica za statistiku cena ABS-a Mišel Markard rekla je da je poskupljenje zakupnina mnogo više za one koji ne primaju pomoć države. Inače ova pomoć je porasla u septembru.
– Ako se izuzme ova pomoć, rast zakupnina bi iznosio 8,8 odsto. Sem toga i cene električne energije su porasle, za 8,8 odsto od juna 2023. Ne računajući pomoć, cena električne energije bi porasla za 19 odsto u ovom periodu – istakla je Markard.
Neće skoro pad kamata
Neposredno pre nego što je Biro za statistiku objavio nove podatke o inflaciji, pojedini stručnjaci za kamatne stope dali su 100 odsto šanse da će Banka državnih rezervi (RBA) smanjiti kamatu u u avgustu, a zatim i u decembru ove godine, za po 0,25 odsto, primetio je Toni Sikamor, analitičar tržišta sa investicione platforme IG.
I dok je on mišljenja da do prvog smanjenja kamatnih stopa može doći već u junu, Katarina Birč, viši ekonomista ANZ banke smatra da su trgovci suviše optimistični u pogledu brzine kojom će centralne banke u svetu krenuti sa smanjenjem stopa. Ona ne očekuju da će doći do smanjenja kamata pre kraja 2024. godine.
Takođe, Birč je mišljenja da ne postoji ujednačen tempo smanjenja inflacije, nego da ona jednog meseca „ide dole, a sledećeg raste“, što ne govori u prilog velikim šansama za skoro smanjenje kamatne stope.
Borba nije završena
Savezni blagajnik Džim Čalmers prokomentarisao je informaciju da jer inflacija niža nego mesec dana ranije, ali je konstatovao da smo još daleko od stabilizacije.
– Napredujemo u borbi protiv inflacije, ali ona još nije završena – rekao je Čalmers.
Prema mišljenju blagajnika u senci, liberala Angusa Tejlora, napredak u obaranju inflacije nije dovoljno brz.
– I dalje vidimo nagli rast cena osnovnih proizvoda i usluga koje Australijanci koriste ili kupuju, bilo da je reč o zakupninama, hlebu, mlečnim proizvodima, gasu, struji… Tako da, građani i dalje plaćaju više za skoro sve za skoro sve svoje potrebe – istakao je Tejlor.
On je dodao da uz veće cene domaćimstav trpe i pritiske zbog naglog povećanja kamatnih stopa i veoma oštrog povećanja poreza u poslednjih godinu dana.
Kako je istakao Tejlor, građani Australije su imali najveći pad stvarnog, raspoloživog prihoda domaćinstva od bilo koje druge napredne zemlje na svetu.
Samoposluge pod lupom
Vlada je u sredu, 10. januara, objavila imenovanje bivšeg ministra rada Krega Emersona za šefa revizije Kodeksa ponašanja za hranu i namirnice. Emerson će predvoditi tim koji će se baviti konstantnim poskupljenjima proizvoda u samoposlugama širom Australije.
Državni blagajnik Džim Čalmers je rekao da je to još jedan način na koji vlada pokušava da se pozabavi izazovima troškova života sa kojima se Australijanci suočavaju.
– Ljudi su pod pritiskom i želimo da se uverimo da tržište prehrambenih proizvoda funkcioniše kako je predviđeno – naglasio je Čalmers.
Najviše poskupeli hleb i žitarice
Najnoviji podaci ABS-a pokazuju da su u kategoriji hrane hleb i žitarice nastavili da beleže najveći rast cena u protekloj godini. Međutim, najveći lanci samoposluga branili su svoje cene namirnica, tvrdeći da njihove marže i pored poskupljenja ostaju relativno niske i nepromenjene.
Minimalna sniženja
Izvan prehrambenog sektora, gde se beleži stalni rast cena proizvoda, bilo je i proizvoda koji su barem zvanično pojeftinili. Tako, tokom prošle godine su pale cene odeće i obuće za 0,9 odsto, nameštaja, opreme za domaćinstvo i usluga za 0,3 odsto, a putovanja na odmor i smeštaja za 0,3 odsto.
